Пољско врапсеме (Lithospermum arvense (L.) Vahl.)(синоним Buglossoides arvensis L.)

13.01.2023. | Археоботаничка башта

Пољско врапсеме (Lithospermum arvense (L.) Vahl.)(синоним Buglossoides arvensis L.)

Пољско врапсеме је једногодишња зељаста, коровско-рудерална биљка. То значи да може да расте како у усеву тако и на сметлиштима (Čanak et al. 1978). Може да буде минијатурно (5 цм), али да нарасте до пола метра висине, у ретким случајевима и до 90 цм. Цвета од априла до јула, а плодићи сазревају од јула, односно са жетвом усева у којем расту. Цветови су мали, жућкастобели. Стоје појединачно у пазуху листа или на врху стабљике.

Сл. 1. Пољско врапсеме (Lithospermum arvense (L.) Vahl. је у Археоботаничку башту дошла са једног праисторијског локалитета код Титела са можда најлепшим погледом. Расло је у њиви на обронку Тителског платоа.

Сви делови биљке су изузетно корисни, а посебно њихови плодићи и корен. Велика количина њених плодића пронађена је на два археолошка локалитета у Војводини: Феудвар код Мошорина (Kroll and Reed 2016) и на Петроварадинској тврђави у Новом Саду (Medović 2013). Најстарији налаз потиче са Петроварадинске стене. У једној посуди која потиче из периода старијег бронзаног доба (2000–1600 г. п. н. е.) чувано је преко 600 плодића. Плодићи су тврди као камен и тешко се разграђују. Због те особине им је Лине дао научни назив (гр. литхос = камен и гр. сперма = семе) (Marin and Tatić 2004). Пре неколико година ЕУ је рафинисаном уљу добијеном из плодића пољског врапсемена, а које је богато омега масним киселинама, предложила статус „нове хране“, ознаку која потрошачима даје до знања да је у питању нешто ново, безбедно за исхрану (EFSA Panel on Dietetic Products, Nutrition and Allergies 2015).

Корен пољског врапсемена садржи црвени пигмент који се још понегде употребљава као бојадисер. Свеже корење ове биљке су некада сељанке у Шведској, али и проситутке у 17. веку, користиле као руменило за шминкање (Svanberg 2000). Тако је забележио чувени шведски природњак Карл фон Лине, који је познат као „отац таксономије“.

Сл. 3. Корен пољског врапсемена се од давнина користио као биљни бојадисер.

Мало је познато да су се плодићи пољског врапсемена коришћени као народни лек код „сексуалне слабости мушкараца“ у области Сливен у Бугарској (Medović 2013). Медицинским истраживањима која су вршена на животињама крајем осамдесетих година прошлог века потврђено је ово лековито својство пољског врапсемена. Наиме, установљено је да орашице ове биљке имају афродизијско и андрогено дејство (Ilarionov 1989). Биљка поспешује одржавање секундарних мушких карактеристика – телесне и фацијалне маљавости, повећаног либида, као и повећаног квалитета и количине мушког семена, односно подстиче полне жлезде на повећану активност. Да ли су ово својство знали становници Петроварадинске стене? Ако је одговор потврдан, онда смо на прагу открића прве биљне „вијагре“ на нашим просторима.

Сл. 4. Као камен тврде орашице пољског врапсемена. Извор: Steve Hurst @ USDA-NRCS PLANTS Database.

Александар Медовић, археоботаничар

 

Литература

  • Čanak M, Parabućski S, Kojić M (1978) Ilustrovana korovska flora Jugoslavije. Matica Srpska, Novi Sad.
  • EFSA Panel on Dietetic Products, Nutrition and Allergies (2015) Scientific Opinion on the safety of refined Buglossoides oil as a novel food ingredient. EFSA J 13:21 pp. https://doi.org/10.2903/j.efsa.2015.402.
  • Ilarionov J (1989) Androgenic and aphrodesiac action of the medicinal plant Lithospermum arvense (bird millet) (English summary). Eksp Med Morfol 28:28–33.
  • Kroll H, Reed K (2016) Die Archäobotanik. Feudvar 3. Würzburg University Press, Würzburg.
  • Marin P, Tatić B (2004) Etimološki rečnik naziva rodova i vrsta vaskularne flore Evrope, 2nd-e izd edn. NNK internacional, Beograd.
  • Medović A (2013) Sex, Drugs & Petrovaradin Rock: Was Field Gromwell (Lithospermum arvense L.) more than just an early Bronze Age make-up? Rad Muzeja Vojvodine 55:41–46.
  • Svanberg I (2000) Field Gromwell (Lithospermum arvense) as a Dye Plant? On Some Ethnobiological Facts in Linnaeus (English Summary). RIG – Kult Tidskr 83:77–87.

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar