У ослобођењу Војводине су, на основу споразума који су Стаљин и Тито склопили крајем септембра 1944. у Москви, учествовале јединице Црвене армије, тачније делови 2. и 3. Украјинског фронта (совјетски назив за групу армија), 17. Ваздухопловна армија и делови Дунавске речне флотиле.
Продор јединица Црвене армије у Војводину отпочео је 1. октобра, када су са румунске територије продрли у Банат, у коме су се већ налазили делови 6. и комплетна 8. војвођанска бригада и банатски одреди НОВЈ. Истог дана ослобођена је Бела Црква, а већ сутрадан Петровград (данашњи Зрењанин) и Вршац. Те јединице продужиле су према Панчеву, које је било део спољње одбране Београда. Ослобођено је након тродневних борби, 6. октобра.
У северни Банат Црвена армија продире нешто касније. Кикинда је ослобођена 8. октобра. Већ 11. октобра форсирана је Тиса. Сем вишечасовних уличних борби за Суботицу, Бачка је ослобођена без већих борби. До 25. октобра 1944. подручје Бачке било је очишћено од окупаторских јединица.
Народ Бачке је одушевљено дочекао црвеноармејце, о чијим је подвизима годинама слушао. Знало се и да је народ СССР-а поднео огромне жртве у борби против нациста и њихових вазала, припадника SS-трупа из готово целе окупиране Европе. У Бачкој се нарочито знало за страховити пораз Хортијеве Мађарске код Вороњежа, фебруара 1943.
Народу Бачке је била позната и голгота кроз коју су прошли становници Лењинграда, који су издржали опсаду од скоро две и по године, најдужу у Другом светском рату, од 8. септембра 1941. до 27. јануара 1944. Лењинграђани су гинули у борби, од авионских бомби, од мина убачених диверзаната, умирали од зиме, неухрањености и болести које су нападале њихове ослабљене организме. Животе је изгубило око 1.7 милиона бранилаца Лењинграда, од тога преко 600.000 од глади, а рањено је или прележало болести готово 2,5 милиона. Али, Лењинград није пао.
Поводом успешне одбране Лењинграда уведена је још 22. децембра 1942. посебна медаља „За одбрану Лењинграда“. Добили су је сви који су учествовали у одбрани града, како војна лица, тако и цивили. Подељено их је око 1.470.000. Један примерак ове медаље чува се у Збирци одликовања, медаља, повеља, плакета и значака Одељења савремене историје Музеја Војводине. Добијен је на поклон од колекционара Драгана Аврамова, као део колекције совјетских одликовања, 2010. године, када је допуњавана стална поставка у Дунавској 37.
Један мали знак пијетета према граду хероју и мученику настао је у селу Бачки Соколац, добровољачком насељу недалеко од Бачке Тополе. На један пешкир вредне руке соколачких скојевки извезле су натпис „Комсомолу Лењинграда шаље С.К.О.Ј. Б. Соколца“. Пешкир од „српског платна“, налик на оне којима су даривани свати, дуг је око 1,5 м, широк око 30 цм, и украшен кићанкама на оба краја. Пешкир је бео, а конац којим је извезен натпис црвен и плав. Пешкир је изложен на сталној поставци у Дунавској 37, у витрини посвећеној учешћу Црвене армије у ослобођењу Војводине.
Др Предраг Бајић, виши кустос – историчар
Пешкир из Бачког Соколца 1
Медаља за одбрану Лењинграда; Извор: Д. Тарас, Боевые награды СССР и Германии II Второй мировой войны, Минск, 2005, стр. 64.
Пешкир из Бачког Соколца 2
