Предавање "Дисидентски покрет у Српском добровољачком корпусу 1917." - Музеј Војводине

Предавање “Дисидентски покрет у Српском добровољачком корпусу 1917.”

24.11.2016. | Догађаји

У четвртак, 24. новембра 2016. године у 12 сати, кино сала, Дунавска 37, одржаће се предавање “Дисидентски покрет у Српском добровољачком корпусу 1917.”. Предавач је др Предраг Бајић.

ДИСИДЕНТСКИ ПОКРЕТ У СРПСКОМ ДОБРОВОЉАЧКОМ КОРПУСУ 1917.

Након великих губитака које је 1. Српска добровољачка дивизија имала у борбама у Добруџи, септембра и октобра 1916, повучена је у позадину, као армијска резерва. Тада је формирана и 2. српска добровољачка дивизија, а са њом и Српски добровољачки корпус, са ове деве дивизије у саставу. За разлику од претходне, која је била добровољачка у правом смислу, за 2. добровољачку дивизију је било и присилне мобилизације међу аустро-уграским ратним заробљеницима на Источном фронту. Међу њима је било и отворено прохабзбуршки настројених појединаца, нарочито из редова резервних официра Хрвата и Словенаца.

Паралелно с тиме, догађаји у револуцијом захваћеној Русији имали су последице и по стање у Српском добровољачком корпусу. У њему се јавља тзв. „дисидентски покрет“. Он је био својеврсна комбинација политичких чинилаца тог времена и места: револуционарних врења и промена у самој руској војсци, незадовољства добровољаца из Војводине односом српских официра према њима, одбијања добровољаца из Баната да и даље ратују заједно са Румунима, који су тражили цео Банат за себе и већ спомињаног субверзивног дејства прохабзбуршких и антисрпских елемената у корпусу.

Једна од главних последица „дисидентског покрета“ је одлука да се војници слободно изјасне да ли желе да напусте јединицу. Онима који су се тако изјаснили, то је и омогућено. Преостали су, под врло драматичним околностима, пребачени на Солунски фронт. Неки од припадника корпуса ступили су у редове Црвене армије, а неки су се организовали у антибољшевичке јединице.

Постојање „дисидентског покрета“ било је главни аргумент власти да Краљевине СХС-Југославије да „Добруџанима“ ускрате учешће у аграрној реформи, сем онима који су после били и „Солунци“, с образложењем да су „задојени бољшевичким духом“

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja