Прекрупачи (I део) - Музеј Војводине

Прекрупачи (I део)

11.06.2021. | Буди одговоран према духу и телу

Припрема сточне хране представља веома важан технолошки поступак који зависи не само од њених особина, него и од животињског организма. Овим путем се постиже то да ова врста хране постаје сварљивија, чиме се боље искоришћава и тиме се повећава продуктивност домаћих животиња, постаје укуснија те је оне радије једу, а одстрањује се штетан утицај појединих њених саставних компоненти. Поред тога, омогућено је чување сточне хране на дуже време, као и лакше мешање кабасте са концентрованом храном.

Да би се сточна храна могла употребити за исхрану домаћих животиња, она се припрема на различите начине. То су: сецкање, прекрупљивање, дробљење, прање, запаривање, гњечење и мешање. Један од наведених поступака је прекрупљивање чиме, као продукт, настаје прекрупа различите крупноће, односно финоће, као веома важна у њиховој исхрани.

Прекрупљивање кукуруза, Кулпин, 2009. године, фото: Филип Форкапић

Прекрупљивање се врши помоћу прекрупача, којег поседује готово свако пољопривредно домаћинство, и код којег се радни орган састоји из два ваљка или диска. У раду, они се или један према другом обрћу различитим брзинама или, пак, један је непокретан, тако да се прекрупљивање врши у простору између њих. Код другог конструкционог решења ове машине за припрему сточне хране, прекрупљивање се врши јаким ударима радног органа у облику чекића о зрна услед чега се она дробе и разбијају на ситније комаде и делиће.

Управо према принципу рада радног органа, извршена је подела прекрупача на обичне (трење) и на млинове чекићаре или универзалне (удар). Друга подела је према врсти материјала од којег је израђен радни орган – на камене и челичне.

Поред кукуруза, као основне зрнасте хране у исхрани домаћих животиња, прекрупачи се користе за прекрупљивање и друге зрнасте хране (пшеница, јечам, раж, овас, грахорица, грашак, хељда и друго) и кабасте (кукурузовина, сено, слама, луцерка, детелина, стабљике и главе сунцокрета, лековито и ароматично биље и друго). Поред њих, још и за другу храну (клипови кукуруза, уљане и сунцокретове погаче, индустријска паприка, бибер, цимет, кафа, соја и друге) и разног материјала (кости, креч, боја, азбест, вештачко ђубриво, разноврсни хемијски продукти и друго).

У збирци Алатке, машине, оруђа и занати Музеја Војводине у Музејском комплексу Кулпин се налазе прекрупачи различитих конструкционих решења, као што су: „преносни“ ручни, са три ослона ногара, са дрвеном рамском конструкцијом, круњач са прекрупачем и млин чекићар. Према начину израде, сакупљени су како индустријске израде, не само од домаћих произвођача него и од иностраних, тако и занатске, укупно њих осамнаест. Према начину погона радног органа, он је изведен као ручни – ручицом, са дрвеним рукохватом, и машински – електромотором преко ремена. Према времену израде, обухваћен је период између два светска рата као и после Другог светског рата. Мањи део је изложен на сталној поставци, док је већи смештен у депоу и чека на конзерваторско-рестаураторски третман.

Већина прекрупача је поклоњена, док је мањи број откупљен. Дародавци су појединци и једна установа. Како бисмо још једном нагласили значај даровања предмета за музеје, наведена су њихова имена, са местом становања. Појединци, који су поклонили прекрупаче су: Александар Јосимовски, Амадео Фаркаш и породица Крстић, сви из Новог Сада, Миле Плавшић, из Каћа, Јан Татлијак, из Кулпина, др Јан Кишгеци, из Бачког Петровца, Јелисавета Обер, из Селенче, Гојко Поповицки, из Деспотова, Сава Мађаров, из Зрењанина, Милош Деспотов, из Мокрина и Ковач Антал, из Скореновца, а установа: Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду и његов Департман за пољопривредну технику. Са друге стране, три прекрупача и то круњачи са прекрупачем су откупљени из Темерина и Ђурђева.

У наредних неколико прича у оквиру рубрике „Буди одговоран према духу и телу“ посетиоци сајта Музеја Војводине ће се упознати са појединим конструкционим решењима прекрупача. У првој причи ће се представити обични прекрупачи.

Обични прекрупачи

Као претеча обичних прекрупача, сматрају се камени жрвњеви. Они представљају најстарији ручни млин за млевење житарица. Потичу још из гвозденог доба када је млевена пшеница, да би се у првој половини 20. века користили за млевење соли и за једнодневно млевење кукуруза за исхрану живине. Конструкционо, састоје се из две округле камене плоче постављене тако да се горња ручно окреће по доњој, непокретној.

Камени жрвањ (из збирке Музеја Војводине; изложен је на тематској изложби Историјат гајења кукуруза у Музејском комплексу Кулпин), фото: Филип Форкапић

Иначе, камени жрвњеви су претходници камених прекрупача, са водоравним каменима, код којих је доњи непокретан, док је горњи учвршћен на вертикалном вратилу, који добија погон од електромотора преко ремена. Радне површине су избраздане жљебовима. Изнад њих је постављен усипни кош у који се сипа храна која се прекрупљује. Постоје конструкциона решења где су уместо камена постављени челични дискови чије су радне површине обложене природним или вештачким каменом.

Обични прекрупачи су изведени у две конструктивне варијанте и то: „преносни“ ручни прекрупач, са три ослона ногара.

„Преносни“ ручни прекрупачи се у пољопривредним домаћинствима преносе са једног места на друго, те су по томе добили назив. Монтирају се на сандук, кутију или на неку другу сличну посуду. Материјал који се прекрупљује се сипа у усипни кош који чини или целину са кућиштем прекрупача или је различитог облика и постављен изнад кућишта. Радни орган је смештен у кућишту и састоји се из два вертикална челична диска, од којих је један покретан и постављен на осовини ручице, са дрвеним рукохватом, док је други непокретан и њега чини задња страна кућишта. Радне површине су избраздане косим или спиралним жљебовима. Погон је ручни и опслужује га један руковалац. Малог су производног учинка тако да се користе само за ситне потребе у домаћинству. Они су фабричке израде.

„Преносни“ ручни прекрупач, произвођач „Победа“, Нови Сад – Петроварадин, фото: Филип Форкапић

Прекрупачи са ослоним ногарима се на подлогу ослањају помоћу троношца кога чини три, најчешће, дрвена ногара, са такозваним папучама, помоћу којих се он учврсти за подлогу. Радни орган је смештен у кућишту и састоји се из два вертикална челична диска, од којих је један покретан, док је други непокретан. Радне површине су избраздане косим или спиралним жљебовима. Опслужује га један до два руковаоца, при чему један окреће ручицу постављену на замајцу, док други улаже зрнасту храну у усипни кош који је најчешће левкастог облика. Поред ручног погона, постоји могућност моторног, и то електромотором преко ремена, монтирањем ременице на замајац. Далеко је већег производног учинка од претходног; фабричке су израде.

Прекрупач са три ослона ногара, модел „РКУ“, произвођач „Јеваоница Осијек“ (ОЛТ), Осијек, фото: Филип Форкапић

У групу обичних прекрупача спада још крупара или прекрупач за кукуруз у клиповима. Прекрупљивање се врши између оклопа за млевење, који представља усипни кош, и радног органа у облику челичног диска чија је горња површина избраздана косим или спиралним жљебовима. Погон је запрежни, где је потребан један коњ. Као и претходни, и они су фабричке израде.

Крупара, модел „Робур“, произвођач „Hofherr-Schrantz-Clayton-Shuttleworth“ (H-S-C-S), Будимпешта-Кишпешт

Обичне прекрупаче су производиле многе фабрике пољопривредне механизације у нашој земљи. Као један од произвођача, било je Предузеће за оправку и израду пољопривредних машина „Металац“ из Вршца. Његови корени се налазе у Првој вршачкој фабрици машина, ливници гвожђа и метала и предузећа за дубоко бушење „Јулијус Сајдл“ („Julius Seidl“) која је 1944. године конфискована и од које је настало предузеће „Жарко Зрењанин“. Неколико година касније, тачније 1953, назив је промењен у „Металац“. Временом је престало да постоји.

Реклама Предузећа за оправку и израду пољопривредних машина „Металац“ из Вршца, новине Дневник, Нови Сад, 1-3. V 1954. године

 Филип Форкапић, дипл.инг. пољопривреде, виши кустос

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja