У претходној причи, посетиоци сајта Музеја Војводине су се упознали са обичним прекрупачима. У њеном наставку ће се представити млинови чекићари.
Млинови чекићари или универзални прекрупачи
Већ је раније написано да се прекрупљивање сточне хране врши и јаким ударима радног органа, у облику чекића, о зрна, услед чега се она дробе и разбијају на ситније комаде и делиће.
Дакле, радни орган млина чекићара су такозвани чекићи, постављени на диску или розети крстастог облика, смештени у кућишту. Управо по њима је ова машина за припрему сточне хране добила назив. У омотачу кућишта се налази сито од челичног лима, са отворима. Његовим мењањем, као финални производ, добија се прекрупа или брашно, различите крупноће. Погон радног органа је моторни и то од електромотора преко ремена.
Од прикупљених млинова чекићара у збирци Алатке, машине, оруђа и занати Музеја Војводине – Музејски комплекс Кулпин, по изгледу и габариту, посебно се издваја модел „МЧ-20“. Произвођач је била некадашња, надалеко чувена Фабрика пољопривредних машина „Пољопривредник“ из Сомбора. Вредно је забележити да је поклоњен новембра 2018. године, а дародавац овог изузетно вредног материјалног сведочанства нашег богатог аграрног техничког наслеђа је Департман за пољопривредну технику Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду. Пресељењем у Кулпин, посетиоци га могу видети на сталној поставци смештеној у згради бивше коњушнице, ковачнице и машинске радионице или такозвани Павиљон 2. Иначе, он се користио за обуку студената.
Млин чекићар „МЧ-20“ представља универзални млин, јер се њиме може млети како зрнасти материјал тако и кабаста сточна храна. Поред пољопривредних материјала, користи се за млевење и других материјала као што су, на пример: креч, боје, згрудвано минерално ђубриво. Он се састоји се из следећих делова: постоље, пријемни кош, корито, кућиште, вентилатор са усисном и одводном цеви, циклон и преносни механизам. Конструкционо је тако решен да припада групи полуношеног тракторског млина подешеног за прикопчавање на трактор марке „Фергусон“ („Ferguson“).
Масивно челично постоље се на подлогу ослања помоћу четири ногара, чиме се постави у водораван положај, а што је изузетно важно за његов правилан рад. На вертикалним носачима постоља, са обе стране, налазе се рукавци за које се прикопчавају хидрауличне подизне полуге трактора. За постоље су причвршћени сви остали делови машине. Изнад кућишта је постављен челични правоугаони пријемни кош, који је спојен за њега, и у којем се налази измењиво сито, са округлим отворима, израђено од челичног лима. Помоћу ручице се регулише угао његовог нагиба. Испод пријемног коша је постављено корито од челичног лима које, пак, улази у такозвана уста кућишта. У пријемни кош се сипа зрнасти материјал, док се кабаста храна сипа у корито.
Масивно кућиште је израђено од ливеног гвожђа и у њему су смештени ротор и измењиво сито. Ротор чине вратило, четири крстаста челична носача и двадесет клатећих челичних чекића. На једном крају вратила се налази четвороделна ременица, смештена изван кућишта, а на другом вентилатор, који се, пак, налази у свом кућишту. Испод ротора је постављено сито. Усисна цев вентилатора улази у кућиште испод сита, док одводна излази из кућишта вентилатора и улази у цев на циклону. И усисна и одводна цев вентилатора су израђене од челичног лима.
Циклон од челичног лима представља широк левкаст резервоар. Постављен је вертикално и за постоље је причвршћен цевастим носачем. На горњем делу је затворен поклопцем, док је на средини цев, кроз коју излази пречишћен ваздух у атмосферу. На доњем делу се завршава излазним отвором са клапном. Он се затвара или отвара ручицом. За њега се веже џак у који се сакупља самлевена сточна храна. Управо због тога, доњи део циклона представља држач џакова, те за ту намену служе два кожна каиша.
Преносни механизам чини ремен, гоњена четвороделна ременица и погонска ременица која се монтира на трактор.
О производном учинку млина чекићара „МЧ-20“ сликовито говори податак о капацитету који износи 1.000 kg/h самлевеног кукуруза, уз број обртаја ротора од чак 4.200 o/min. Он је са трака сомборске фабрике сишао 1960. године, под бројем 830, серија 27. На њему је сачувана оригинална боја – тамнозелена. Нажалост, циклон, кућиште, пријемни кош и корито су префарбани. Ова интервенција, чиме је нарушена његова оригиналност, извршена је на Пољопривредном факултету.
Млинове чекићаре су производиле многе фабрике пољопривредне механизације у нашој земљи. Једна од њих је била Фабрика пољопривредних машина „Пољопривредник“ из Сомбора. У свом богатом и разноврсном производном програму је имала три модела млина чекићара који се међусобно разликују по броју чекића. Дакле, он може бити са дванаест, шеснаест и двадесет чекића. Управо је тај број садржан у ознаци модела.
На крају, посетиоцима сајта Музеја Војводине укратко ће се представити историјат Фабрике пољопривредних машина „Пољопривредник“. Она је била основана 29. децембра 1948. године као ремонтна радионица, да би неколико година касније, тачније 10. децембра 1952, прешла на производњу пољопривредних машина, када добија назив Предузеће за израду пољопривредних машина и ремонт „Пољопривредник“. Као Фабрика пољопривредних машина „Пољопривредник“ послује од 15. јула 1953, па све до 31. децембра 1969, када потпуно напушта производњу пољопривредне механизације. Са датумом 1. април 1970. постаје део Завода „Црвена застава“ из Крагујевца, као „Погон привредних возила“, чиме се преоријентисао на производњу специјалних возила намењених занатлијама, пољопривредницима, трговини, угоститељству и сервисним службама. Нажалост, данас он више не постоји.
Филип Форкапић, дипл. инг. пољопривреде, виши кустос
