Како бисмо заокружили причу о прекрупачима, остало је још само да посетиоцима сајта Музеја Војводине, у оквиру рубрике „Буди одговоран према духу и телу“, представимо круњаче са прекрупачима или како се они популарно називају – моторни круњачи са крупаром.
У збирци Алатке, машине, оруђа и занати Музеја Војводине – Музејски комплекс Кулпин, налазе се четири овакве машине и то следећих произвођача: „Пољострој“, Оџаци, „Победа-Пољострој“, Оџаци, „Лифам“, Стара Пазова, и „ФАКОП“, Бачко Петрово Село. Само је последњи добијен на поклон, док су сви остали откупљени из Темерина (два примерка) и Ђурђева. Како бисмо још једном нагласили значај даровања предмета за музеје, навешћемо име дародавца. То је Департман за пољопривредну технику Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду. За све њих је заједничко то да су произведени после Другог светског рата, при чему „најстарији“ потиче из 1967. године – „Пољострој“, док је „најмлађи“ из 1984 – „ФАКОП“.
Читајући списак произвођача, читаоцима можда није најјасније о двама произвођачима – „Пољострој“ и „Победа-Пољострој“. Прва помисао је да се у бачком месту Оџацима налазе два произвођача пољопривредне механизације, скоро идентичног назива. На овом месту, одмах ћемо разрешити „мистерију“. Дакле, у једном кратком временском периоду, тачније од 1. јануара 1976. године па све до децембра 1984, Фабрика пољопривредних машина и прикључне опреме „Пољострој“ је пословала у саставу петроварадинске Индустрије пољопривредних машина „Победа“, као једна од Основних организација удруженог рада (ООУР) – ООУР Производња пољопривредних машина „Оџаци“. Тако је она носила њен назив.
Управо су „Пољострој“ и „Лифам“ били препознатљиви по производњи круњача са прекрупачем, не само у Србији, него и у бившој Југославији. Може слободно да се каже да су они представљали њихов „бренд“, како бисмо савременим речником рекли. И данас се налазе „на цени“, о чему сликовито говори обавештење откупљивача секундарних сировина и електронског отпада, који, поред осталог, како је у њему наведено, купује „оџачки круњач“. Са друге стране, препознатљиве су боје – наранџасте „Лифам“, а црвене „Пољострој“.
Круњач са прекрупачем се користи за истовремено круњење и прекрупљивање кукуруза, не само, у индивидуалним пољопривредним домаћинствима, него и на мањим сточарским и живинарским фармама, школским економијама и у пољопривредним институтима и заводима. Конструктивно је тако решен да се може употребити и за само једну радну операцију, да ли за круњење или за прекрупљивање.
Поред кукуруза и друге културе се могу прекрупљивати овом машином за припрему сточне хране, као, на пример: пшеница, јечам, раж, овас, сунцокрет, купус, бундева и друге, потом кабаста сточна храна (луцерка, детелина, сено и друге), лековито и ароматично биље. Кукуруз се може прекрупљивати, не само у зрну, него и у клипу. У том случају постоји посебан део цилиндричног облика, као саставни део кућишта прекрупача, у који се они убацују.
Он је једноставан за руковање и одржавање, као и лаке је конструкције. Опслужује га један руковалац, који убацује клипове кукуруза у улазни отвор круњача или такозвани отвор за храњење, односно сипа зрна кукуруза или другог материјала у пријемни кош прекрупача.
На неким изведеним решењима, постоји техничка могућност да се на ременицу електромотора прикључи сечка за уситњавање кабасте и кртоласте сточне хране, циркулар или неке друге мање машине које се користи у пољопривредним домаћинствима, као што су, на пример: тоцило, пумпа за воду, чиме на тај начин он постаје универзална машина.
Круњач са прекрупачем се састоји из следећих делова: круњач, прекрупач, преносни механизам и погонска јединица. Радни орган круњача је смештен у сандуку, чија је оплата израђена од челичног лима, док је рамска конструкција челична. На подлогу се ослања помоћу две ослоне папуче, које имају могућност фиксирања за њу. Поклопац сандука је раван и на њему је постављена погонска јединица, дакле, електромотор, као и улазни отвор.
Радни орган круњача може бити различитог конструкционог решења. Тако је код „ФАКОП“-а, „Пољостроја“, а тиме и „Победа-Пољостроја“, изведен са паром покретних дискова (ребрасто-купасти и зупчасти) и непокретним језичком, са косим ребрима. За примицање или одмицање језичка од дискова служи вијак са лептирастом навртком. Дискови су постављени на осовинама које се обрћу у лежајевима смештеним у унутрашњости сандука. Погон радног органа иде од електромотора преко ремена и пара цилиндричних зупчаника, са правим зупцима, постављеним на осовинама дискова. На доњем делу сандука се налази коса челична решетка по којој клизе шапурике, док се окруњена зрна кукуруза сакупљају у корпу или неку другу сличну посуду, која се постави испод њега.
Код „Лифама“, круњач није облика сандука, него су круњач, електромотор и прекрупач постављени на челичној рамској конструкцији, која се на подлогу ослања помоћу четири ногара. Они су учвршћени пречкама. Радни орган круњача чини покретан диск и непокретан полукружни језичак. Диск има зупце на једном делу и постављен је на вратилу електромотора, док језичак на доњем делу има жљебове.
Без обзира на произвођача, радни орган прекрупача, заједно са измењивим ситом, смештени су у кућишту од челика или челичног лима, округлог облика, које се према доњем делу сужава, где се завршава правоугаоним отвором. Код отвора су постављене две челичне куке за које се закачи џак у који се сакупља прекрупљен материјал. Иначе, прекрупач представља млин чекићар.
Радни орган прекрупача је постављен на вратилу електромотора и он може бити различитог конструкционог решења. Тако је код „Лифама“ изведен са две челичне плочице, међусобно спојене под правим углом, које су на крајевима засечене и расцепљене. Са друге стране, код „ФАКОП“-а, за челични диск су спојене две хоризонталне челичне плочице, које су на крајевима такође засечене и расцепљене. И диск и плочице су масивне.
За предњу страну кућишта прекрупача је спојен усипни кош од челичног лима у који се сипа материјал који се прекрупљује. Његове странице су изведене под углом како би он што брже доспео до излазног отвора, а тиме у кућиште где се прекрупљује. Величина отвора се регулише засуном од челичног лима, што се постиже његовим подизањем или спуштањем, док се жељени положај фиксира лептирастом навртком. Сита су са различитом величином отвора. Њиховом изменом се добија прекрупа различите крупноће, односно финоће.
Преносни механизам чини ремен и ременица. Погонска ременица је постављена на вратилу електромотора, док је гоњена на осовини ребрасто-купастог диска круњача. За заштиту руковаоца од озледа служи заштитни поклопац од челичног лима, на којем је најчешће исписан назив произвођача. Погонску јединицу представља електромотор.
Филип Форкапић, дипл. инг. пољопривреде, виши кустос
