Филм је снимљен за потребе изложбе Стрма равница – Сто година од колонизације Војводине 1921. године.
У периоду од 1921. до 1941. године у Војводини је основано 91 ново насеље и колонија. Аграрном реформом и колонизацијом у овом периоду досељено је око 100.000 колониста у Банат, Бачку, Срем, Славонију и Барању.
Језгро колонизованог становништва чинили су добровољци, учесници Великог рата, већином пореклом из Хрватске (Лика, Банија и Кордун), Далмације, Босне и Херцеговине, Боке Которске и Црне Горе, али и колонисти из банатских села између Великог Бечкерека и Велике Кикинде, који су били у саставу добровољачке дивизије у борбама на Добруџи. Део колонизованог становништва чинили су и месни аграрни интересенти и српски оптанти из Мађарске и Румуније.
За овај период карактеристично је оснивање два типа насеља. Први тип насеља, била су новоформирана насеља изграђена на мајурима или салашима велепоседничких имања. Други тип колонистичких насеља биле су колоније које су настале на ободима старих насеља, обично мањинских, и те колоније се нису развијале у посебне идентитетске целине и засебна насеља, већ су до друге половине треће деценије 20. века почеле процес урастања у стара насеља.
Данас, сто година од колонизације Војводине, већина ових насеља је остала пуста. О некадашњем животу у њима још једино сведоче напуштене куће и потомци добровољаца, који у оквиру добровољачких удружења покушавају да својим ангажманом сачувају сећања на један део наше славне прошлости о којој до сада нисмо знали довољно.
Међу њима смо за ову прилику забележили казивање Василија Мајсторовића, које сведочи о животу добровољаца у једној колонији формираној на крајњем северу Баната. Његово казивање забележила је екипа Музеја Војводине у документарном филму Прича Василија Мајсторовића о градњи и животу у Добровољачкој улици у Банатском Аранђелову.