Пројекција документарног филма „Сећање Илије Борјановића на депортацију и страдање добровољаца колониста у другом светском рату" - Музеј Војводине

Пројекција документарног филма „Сећање Илије Борјановића на депортацију и страдање добровољаца колониста у другом светском рату“

02.12.2021. | Догађаји

У среду, 8. децембра у 12 сати у Музеју Војводине (Дунавска 35), настављамо са пројекцијама документарних филмова, као пратећи програм изложбе Стрма равница – Сто година од колонизације Војводине 1921. године.

Пројекцији документарног филма: Сећање Илије Борјановића на депортацију и страдање добровољаца колониста у другом светском рату претходиће уводно излагање на тему: Депортација и логор Шарвар које ће одржати Димитрије Михајловић, кустос историчар.

По завршетку пројекције за све присутне биће организовано стручно вођење кроз изложбу у друштву њених аутора: Богдана Шекарића, музејског саветника и Димитрија Михајловића, кустоса историчара.

Програм ће се одржати уз поштовање важећих епидемиолошких мера.

У склопу изложбе „Стрма равница – Сто година од колонизације Војводине 1921. године“, снимљен је документарни филм у којем Илија Борјановић, син српског добровољца колонисте, сведочи о страдању, депортацији и свом животу током Другог светског рата у окупираној Бачкој. 

Тумачећи формирање Независне државе Хрватске 10. априла 1941. године као престанак постојања Краљевине Југославије, а уз изговор заштите мађарског становништва, око 80.000 војника хонведа кренуло је у запоседање Бачке и Барање. При уласку у насељена места исценирана је пуцњава испаљивањем пар хитаца у ваздух. Наведени метод служио је као изговор за спровођење терора и ликвидације становништва због опасности од наводних четника.

Након војне окупације, издата је наредба од 27. априла 1941. године којом се од становништва насељеног на просторе Бачке и Барање после 31.октобра 1918. године, тачније добровољаца колиниста, тражи да сместа напусте своје домове и упуте се ка југу у Србију.

Оне српске колонистичке породице које нису присилно исељење из својих домова, биле су осуђене на депотровање у логоре чији је капацитет био преко 20.000 људи. Окупатор је већ 20. маја 1941. отпочео са масовним хапшењем, депортовањем и интернацијом.

Породица Илије Борјановића добила је 1921. године посед у Бачкој. Његов отац Петар Борјановић био је српски ратни добровољац из Америке. Привремено су се населили на пустари Бајмочка Рата, а потом 1922. у село Горња Рогатица. По избијању Другог светског рата породица је депортована прво у логор Шарвар, а због недостатка простора у истом, надаље по Мађарској. Илија Борјановић се нашао међу оном децом која су напорима српских православних црквених општина извађења из логора и распоређена у српске хранитељске породице. Ту је остао док се рат није завршио, а када су његови прави родитељи пошли по њега није их могао препознати.

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja