У среду, 17. октобра 2018. године, у 19 сати (Дунавска 35) одржаће се промоција књиге “Нови Сад – прошлост у причама” аутора Зорана Кнежева.
На промоцији ће говорети: др Драго Његован, директор Музеја Војводине, мр Синиша Јокић, дир. Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, Миодраг Миша Близанац, историчар и др Владимир Сакач, хроничар и аутор Зоран Кнежев, књижевник, хроничар и публициста.
У уметничком делу програма наступа Миодраг Миша Близанац.
РЕЧ АУТОРА
„Друга књига је веим делом писана публицистички, новинарски и истраживачки, а бави се улицама, грађевинама и догађајима, али и лјудима и њиховим сећањима на она прошла времена. Дотакао сам се неких “табу” тема, о којима је до сада у Новом Саду мало писано и причано, јер су такве околности и времена била. Истраживао сам теме попут Првог светског рата, где сам успео да дођем до оригиналног текста мајора Војислава Бугарског, човека који је први ушао у Нови Сад 1918. године, затим се бавим обевештајним службама у прошлости, али и за време Другог светског рата. Такође пишем о четничкој организацији на овим просторима и о њеној улози пре, и за време Другог светског рата у Новом Саду, бавим се “Рајином шумом” и имао сам ту част да ми причају потомци виђенијих лјуди града чији су очеви страдали на том стратишту, и да ми отворе своје приватне архиве. Такође се мало бавим и знаменитим Новосађанима који су били чланови масонских организација у прошлости Новог Сада. Велика већина текстова је публицистичка и пишем о кафанама, граевинама, лепотицама, свадбама, првим ноћним утакмицама, виђенијим и знаменитим људима, гробљима, проституцији, чувеним новосадским тамбурашима, и свему ономе што један град, има у изобилју у својој прошлости.“
ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ
Афирмација завичајне историје, односно изучавање локалне новосадске прошлости незамисливо је без ангажовања градских хроничара, који у свом истраживачком духу и списателјском труду кроз публицистички рад веома интересантно и поучно презентују новосадску варошку и градску историју. Управо је такав рад и труд Зорана Кнежева хроничара и публицисте који је јавно запажен, стручно уважен и веома значајан за изучавање завичајне историје. Вредно, упорно, темелјно и са великим ентузијазмом и истраживачком страшћу Зоран Кнежев проналази догађаје, личности и бројне податке о урбанистичком, демографском, културном, привредном, политичком, свакодневном и сваком другом развоју Новог Сада. Како кроз истраживање старих текстова о новосадској историји тако и кроз разговор за својим суграђанима аутор са мноштвом деталја и богаством описа публикује и објавлјује сјајне и веома занимлјиве теме представлјајући тиме нашу урбану историју на препознатлјив и веома атрактиван начин. У том смислу наш уважени хроничар је спремио за публиковање веома значајну књигу под називом „Нови Сад приче из прошлости“ која представлја скуп Зоранових сјајних текстова о прошлости новосадске урбане заједнице. Слојевитим приступом кроз разноврсне теме о првим новосадским улицама, пиварама, кафанама, доселјеницима, прославама, прелјубама, проневерама, здравственим приликама, клизању, магистарту, путовањима и свим осталим лјудским и варошким збивањима пише Зоран Кнежев у својој књизи. Публикација предвиђена да на око 500 илустрованих страница са ретким фотографијама на најболји начин представи богату новосадску историју заслужије више него да буде штампана и на општу радост суграђана јавно представлјена нашој новосадској јавности.
Мр Синиша Јокић, историчар
О Аутору:
Зоран Кнежев је рођен на исти дан када и Нови Сад, само двесто и нешто година касније 1. фебруара 1967. године, у Новом Саду. Био је власник пар приватних фирми, а последња је фирма „Хермес“, која се бавила пословно информационим системима и која је пословала са преко 40-так фирми у Србији (Дневник, Шипад-Србобран, Доминус, Доминус градња, Будућност-грађевинско предузеће, Нова бразда-Ђурђин, Индустрија метала и пластике Шабац, Лимит…и многе друге), а хилјаде и хилјаде пређених километара и хилјаде позанстава су оставиле неизбрисив траг у његовим сећањима. Због свега што се у нашој землји догађало у задњих 10-так година, и драстичног смањења послова, био је принуђен да затвори фирму, после 23 године рада у приватном бизнису. Управо то му је омогућило да се тотално посвети овој материји и истраживању у вези прошлости и историје Новог Сада и Војводине.
Дуги низ година га интересује прошлост Новог Сада и заиста је далеко одмакао у истраживању ових простора, што потврђују његови досадашњи пројекти. Самостално је финансирао прву ДВД Фотомонографију „Портрет Новог Сада“, (двочасовни филм о настанку и развоју Новог Сада), који је преведен и на енглески језик, и који је уједно први пројекат такве врсте о нашем граду. У Привредној комори Србије, у организацији ЈИСА – информатичког савеза Србије, Европске ИЦТ скупштине ЦЕПИС и Европске привредне коморе ЕЕИГ, одржан је састанак међународног жирија за доделу признања Дискоболос 2009. године. Велико интересовање на конкурсу за награде Дискоболос показали су представници из бивших југословенских република, али и из Велике Британије, Аустрије, Мађарске, Албаније, Чешке и других земалја. Такмичење је било у више категорија, а “Портрет Новог Сада” је учествовао у категорији ИЗДАВАШТВА, у конкуренцији Телевизиских остварења.
За новосадску Градску библиотеку-Завичајну збирку, урадио је кратак фотодокументарац о “Осијеку”, који је био поклон Градске библиотеке у Новом Саду, Градској библиотеци у Осијеку. Такође је за Градску библиотеку урадио 15-то минутни документарни филм о вези Градске библиотеке и Српског народног позоришта, поводом јубилеја СНП-а. Поводом почетка и обележавања Првог светског рата, урадио је такође за Градску библиотеку мини-документарни филм о „Првом светском рату“. Учествовао је на Стручном скупу у Бановини, у организацији Градске библиотеке – Завичајне збирке, поводом теме “Службени гласник Дунавске Бановине у периоду од 1931-1941”, уз присуство доста еминентних излагача, где је представио свој рад и видео материјал “Дунавска Бановина 1931-1941. година”.
Учествовао је на еминентном Научном скупу „Прилози за историју града“ који су 2014. године заједнички организовали Музеј града Новог Сада, Историјски архив града Новог Сада и Филозофски факултет-одсек за историју. Такође је 2015. године учествовао на еминентном научном скупу у Соко граду поводом „800 година здравства у Србији“, где је одржао предавање под називом „Здравствене прилике у Војводини у XВИИИ веку“.
Свој материјал и фото-документарну грађу уступао је разним градским институцијама: Градској библиотеци, Архиву града Новог Сада, Спомен збирци “Павле Белјански”, Музеју града Новог Сада, Галерији Матице српске, Музеју Војводине… Поред тога је учествовао у мноштву емисија за Новосадску ТВ, (серијал „Квадрат вароши“), и у прегршт телевизиских гостовања и причао је на тему о историји Новог Сада. За РТВ Војводина је снимао документару емисију („Приче из старе кафане Пролеће“), документарно-играну емисију Живопис о “Причама из старог Новог Сада”, емисију о старим “Новосадским чардацима” …(Сва гостовања су поставлјена на Yоу Тубе, под називом “Историја Новог Сада”). Снимао је документарне емисије о исконским везама Војвођана и Црногораца, под називом „Камен у равници“. Објавлјивао је своје чланке у “Свескама за историју Новог Сада” у издању Новосадског клуба, као и у Годишњаку Историјског Архива града Новог Сада. У новосадским новинама “НС репортеру “ објавлјивао је текстове под називом “Тајна историја Новог Сада”. Уступао је своју архивску грађу за разне часописе и публикације: „Дневник“, “Национална ревија Србије“, ”Блиц”, ”Вечерње новости”, “24 часа”, “Новосадске новине”…
Урадио је ДВД фотомонографију “Хроника настајања Војводине”, која обрађује сегменте прошлости, од Панонског мора, па све до Карловачког мира, а сада тренутно ради на другом делу. Држао је трибине о Дунавском кеју у сарадњи са МЗ на кеју и ЗИГ-ом, са темом „Кеј јуче, данас, сутра“. Држао је такође разне трибине и предавања о прошлости Новог Сада по разним институцијама у граду. Такође поседује завидан број (преко 10.000) старих фотографија, разгледница и осталог материјала о Новом Саду, Војводини и Србији. Направио је сајт о историји Новог Сада који се налази на адреси: хттп://ситес.гоогле.цом/сите/портретновогсада/
Учествовао је као аутор на пројекту “Музеј историје Новог Сада”, који је био поставлјен у ресторану “Липа” (најстаријем у Новом Саду из 1880. године), који на јединствен начин приказује историју Новог Сада и његов развој, кроз етапе и даје огроман допринос културној баштини нашег дивног града, где је успео да споји неспојиво…кафану…културу…уметност…и историју и да уради нешто епохално и поклони граду. Тренутно пише три књиге. Једну под радним називом „Кафанологија Новог Сада“, са мноштвом фото-грађе и занимлјивих прича из кафана Новог Сада. Друга има назив „Хроника настајања Војводине“ и у њој пише како су ови простори данашње Војводине изгледали од настанка. Материјал је обиман и све укупно има преко 2.000 страна разне грађе, али ту још није крај. Трећа књига под радним називом „Како је стваран Нови Сад“ нам говори о настанку и самим почецима насељавања и местима пре Новог Сада на овим просторима. Такође је завршио још један ДВД пројекат под радним називом „Сећања из Новог Сада“, где је покушао да у три дела прикаже најзанимлјивије догађаје у нашем граду…од настанка до данашњих дана, као документарни филм, са доста фото и филмске грађе. Учествовао је у писању Монографије на четири језика (српски, руски, немачки, енглески) са преко 300 фотографија и 97 ауторских текстова. Текстове је писало 48 реномираних аутора, а фотографије урадило 30 фоторепортера.
Дунавски туристички кластер Истар 21 и Културни центар Новог Сада реализовали су програм „Дунав, сведок културе“ са цилјевима да се подигне свест о значају културних и туристичких потенцијала Дунава и града Новог Сада и да се повећа број младих и креативних лјуди који ће бити уклјучени у стварање културистичких прича употреблјивих за туристичку понуду града. Био је један од предавача са занимљивим темама и излагањем, што је објављено и на сајту Културног центра. “Публициста и хроничар Зоран Кнежев је полазницима радионица пружио обилје информација од настанка Дунава до културних вредности савременог Новог Сада. Он је на конкретним примерима показао колико је културно-историјско благо похрањено у Новом Саду, са посебним освртом на историјат новосадских мостова и Петроварадина.” (Преузето са сајта Културног центра Новог Сада). Обавлја волонтерски функцију секретара “Новосадског клуба”, која иза себе има остварене значајне пројекте као што су “Енциклопедије Новог Сада” и “Свеске за историју Новог Сада”. Такође је редован члан Матице српске и члан “Малог историјског друштва“. Био је уредник три колумне, писао је и уређивао за један новосадски портал под називом мојновисад.цом. Ово је укратко досадашњи опус Зорана Кнежева, аутора ове заиста драгоцене књиге, везан за област историје ових простора. Из свега горе наведеног, можете стећи слику о његовом досадашњем ангажовању и желји да ствара нешто што ће остати у аманет, како данашњим, тако и свим будућим поколењима који живе у Новом Саду, и да да свој допринос у културно-историјској баштини града Новог Сада.
