У четвртак, 20. децембра 2018. године, у 19 сати (Дунавска 35) одржаће се промоција књиге „Војводина – хронике и легенде“, аутора Зорана Кнежева.
На промоцији ће говорити: др Владимир Сакач, мр Дарјуш Самии, виши кустос историчар, Миодраг Миша Близанац, историчар и аутор Зоран Кнежев, књижевник, хроничар и публициста.
Из рецензије мр Синише Јокића
“Афирмација завичајне историје, односно изучавање локалне војвођанске прошлости незамисливо је без ангажовања хроничара, који у свом истраживачком духу и списателјском труду кроз публицистички рад веома интересантно и поучно презентују прошлост ових простора. Управо је такав рад и труд Зорана Кнежева хроничара и публицисте који је јавно запажен, стручно уважен и веома значајан за изучавање завичајне историје. Вредно, упорно, темелјно и са великим ентузијазмом и истраживачком страшћу Зоран Кнежев проналази записе о догађајима, личностима и бројне податке о урбанистичком, демографском, културном, привредном, политичком, свакодневном и сваком другом развоју простора на коме данас живимо. Кроз истраживање старих текстова о хроникама и легендама и кроз разговор за својим суграђанима, аутор са мноштвом деталја и богаством описа публикује и објавлјује сјајне и веома занимлјиве теме, представлјајући тиме нашу прошлост на препознатлјив и веома атрактиван начин. Сви подаци који се налазе у књизи прикуплјани су годинама из разних извора, књига и публикација еминентних књижевника и историчара, старе и стране штампе, са интернета, друштвених мрежа, из прича и казивања старијих лјуди и лјуди који се професиолнално или аматерски баве овим темама. Има доста цитата, легенди, веровања, препричаних прича, што даје ону додатну чар овом делу, да се разликује од осталих. Цилј аутора је, пре свега, едукација шире популације становништва, и евентуална грађа за будућа поколења, јер књига је писана највећим делом у публицистичком и истраживачком, а не у научном стилу. Кроз упознавање читалаца са прошлошћу и простором данашње Војводине, а и шире, на један мало другачији начин од свих досадашњих, аутор покушава да представим ове пределе од самих њених зачетака, од стварања живота на землји, мора, река, праисторије, историје, сеобе народа, па тако све до распада Хабзбуршке монархије и који корак далје. Књига се махом бави прошлошћу српског народа, али и осталих народа са ових простора, и садржи велики број информација и података. На жалост, много више прикуплјене грађе је остало изван ње, али ни у једну књигу не може да стане све. Писана је једноставно, према ауторовом нахођењу, без неког одређеног стила и шаблона, делимично хронолошки, са доста прескока, због самих задатих тема. Књига јесте замишлјена као хроника, али и као зборник записа о догађајима, легенди из прошлости са ових наших простора .
Зоран Кнежев, наш уважени хроничар, спремио је за публиковање значајну књигу под називом Војводина – хронике и легенде, плод његовог дугогодишњег истраживања о прошлости Војводине као регије. Предвиђено је да публикација на око 500 илустрованих страница на најболји начин представи богату војвођанску прошлост, и заслужије да буде, на општу радост суграђана, јавно представлјена нашој читалачкој јавности. Сходно томе, топло препоручујем текст Зорана Кнежева за штампу.”
О Аутору:
Зоран Кнежев је рођен на исти дан када и Нови Сад, само двесто и нешто година касније 1. фебруара 1967. године, у Новом Саду. Био је власник пар приватних фирми, а последња је фирма „Хермес“, која се бавила пословно информационим системима и која је пословала са преко 40-так фирми у Србији (Дневник, Шипад-Србобран, Доминус, Доминус градња, Будућност-грађевинско предузеће, Нова бразда-Ђурђин, Индустрија метала и пластике Шабац, Лимит…и многе друге), а хилјаде и хилјаде пређених километара и хилјаде позанстава су оставиле неизбрисив траг у његовим сећањима. Због свега што се у нашој землји догађало у задњих 10-так година, и драстичног смањења послова, био је принуђен да затвори фирму, после 23 године рада у приватном бизнису. Управо то му је омогућило да се тотално посвети овој материји и истраживању у вези прошлости и историје Новог Сада и Војводине.
Дуги низ година га интересује прошлост Новог Сада и заиста је далеко одмакао у истраживању ових простора, што потврђују његови досадашњи пројекти. Самостално је финансирао прву ДВД Фотомонографију „Портрет Новог Сада“, (двочасовни филм о настанку и развоју Новог Сада), који је преведен и на енглески језик, и који је уједно први пројекат такве врсте о нашем граду. У Привредној комори Србије, у организацији ЈИСА – информатичког савеза Србије, Европске ИЦТ скупштине ЦЕПИС и Европске привредне коморе ЕЕИГ, одржан је састанак међународног жирија за доделу признања Дискоболос 2009. године. Велико интересовање на конкурсу за награде Дискоболос показали су представници из бивших југословенских република, али и из Велике Британије, Аустрије, Мађарске, Албаније, Чешке и других земалја. Такмичење је било у више категорија, а “Портрет Новог Сада” је учествовао у категорији ИЗДАВАШТВА, у конкуренцији Телевизиских остварења.
За новосадску Градску библиотеку-Завичајну збирку, урадио је кратак фотодокументарац о “Осијеку”, који је био поклон Градске библиотеке у Новом Саду, Градској библиотеци у Осијеку. Такође је за Градску библиотеку урадио 15-то минутни документарни филм о вези Градске библиотеке и Српског народног позоришта, поводом јубилеја СНП-а. Поводом почетка и обележавања Првог светског рата, урадио је такође за Градску библиотеку мини-документарни филм о „Првом светском рату“. Учествовао је на Стручном скупу у Бановини, у организацији Градске библиотеке – Завичајне збирке, поводом теме “Службени гласник Дунавске Бановине у периоду од 1931-1941”, уз присуство доста еминентних излагача, где је представио свој рад и видео материјал “Дунавска Бановина 1931-1941. година”.
Учествовао је на еминентном Научном скупу „Прилози за историју града“ који су 2014. године заједнички организовали Музеј града Новог Сада, Историјски архив града Новог Сада и Филозофски факултет-одсек за историју. Такође је 2015. године учествовао на еминентном научном скупу у Соко граду поводом „800 година здравства у Србији“, где је одржао предавање под називом „Здравствене прилике у Војводини у XВИИИ веку“.
Свој материјал и фото-документарну грађу уступао је разним градским институцијама: Градској библиотеци, Архиву града Новог Сада, Спомен збирци “Павле Белјански”, Музеју града Новог Сада, Галерији Матице српске, Музеју Војводине… Поред тога је учествовао у мноштву емисија за Новосадску ТВ, (серијал „Квадрат вароши“), и у прегршт телевизиских гостовања и причао је на тему о историји Новог Сада. За РТВ Војводина је снимао документару емисију („Приче из старе кафане Пролеће“), документарно-играну емисију Живопис о “Причама из старог Новог Сада”, емисију о старим “Новосадским чардацима” …(Сва гостовања су поставлјена на Yоу Тубе, под називом “Историја Новог Сада”). Снимао је документарне емисије о исконским везама Војвођана и Црногораца, под називом „Камен у равници“. Објавлјивао је своје чланке у “Свескама за историју Новог Сада” у издању Новосадског клуба, као и у Годишњаку Историјског Архива града Новог Сада. У новосадским новинама “НС репортеру “ објавлјивао је текстове под називом “Тајна историја Новог Сада”. Уступао је своју архивску грађу за разне часописе и публикације: „Дневник“, “Национална ревија Србије“, ”Блиц”, ”Вечерње новости”, “24 часа”, “Новосадске новине”…
Урадио је ДВД фотомонографију “Хроника настајања Војводине”, која обрађује сегменте прошлости, од Панонског мора, па све до Карловачког мира, а сада тренутно ради на другом делу. Држао је трибине о Дунавском кеју у сарадњи са МЗ на кеју и ЗИГ-ом, са темом „Кеј јуче, данас, сутра“. Држао је такође разне трибине и предавања о прошлости Новог Сада по разним институцијама у граду. Такође поседује завидан број (преко 10.000) старих фотографија, разгледница и осталог материјала о Новом Саду, Војводини и Србији. Направио је сајт о историји Новог Сада који се налази на адреси: хттп://ситес.гоогле.цом/сите/портретновогсада/
Учествовао је као аутор на пројекту “Музеј историје Новог Сада”, који је био поставлјен у ресторану “Липа” (најстаријем у Новом Саду из 1880. године), који на јединствен начин приказује историју Новог Сада и његов развој, кроз етапе и даје огроман допринос културној баштини нашег дивног града, где је успео да споји неспојиво…кафану…културу…уметност…и историју и да уради нешто епохално и поклони граду. Тренутно пише три књиге. Једну под радним називом „Кафанологија Новог Сада“, са мноштвом фото-грађе и занимлјивих прича из кафана Новог Сада. Друга има назив „Хроника настајања Војводине“ и у њој пише како су ови простори данашње Војводине изгледали од настанка. Материјал је обиман и све укупно има преко 2.000 страна разне грађе, али ту још није крај. Трећа књига под радним називом „Како је стваран Нови Сад“ нам говори о настанку и самим почецима насељавања и местима пре Новог Сада на овим просторима. Такође је завршио још један ДВД пројекат под радним називом „Сећања из Новог Сада“, где је покушао да у три дела прикаже најзанимлјивије догађаје у нашем граду…од настанка до данашњих дана, као документарни филм, са доста фото и филмске грађе. Учествовао је у писању Монографије на четири језика (српски, руски, немачки, енглески) са преко 300 фотографија и 97 ауторских текстова. Текстове је писало 48 реномираних аутора, а фотографије урадило 30 фоторепортера.
Дунавски туристички кластер Истар 21 и Културни центар Новог Сада реализовали су програм „Дунав, сведок културе“ са цилјевима да се подигне свест о значају културних и туристичких потенцијала Дунава и града Новог Сада и да се повећа број младих и креативних лјуди који ће бити уклјучени у стварање културистичких прича употреблјивих за туристичку понуду града. Био је један од предавача са занимљивим темама и излагањем, што је објављено и на сајту Културног центра. “Публициста и хроничар Зоран Кнежев је полазницима радионица пружио обилје информација од настанка Дунава до културних вредности савременог Новог Сада. Он је на конкретним примерима показао колико је културно-историјско благо похрањено у Новом Саду, са посебним освртом на историјат новосадских мостова и Петроварадина.” (Преузето са сајта Културног центра Новог Сада). Обавлја волонтерски функцију секретара “Новосадског клуба”, која иза себе има остварене значајне пројекте као што су “Енциклопедије Новог Сада” и “Свеске за историју Новог Сада”. Такође је редован члан Матице српске и члан “Малог историјског друштва“. Био је уредник три колумне, писао је и уређивао за један новосадски портал под називом мојновисад.цом. Ово је укратко досадашњи опус Зорана Кнежева, аутора ове заиста драгоцене књиге, везан за област историје ових простора. Из свега горе наведеног, можете стећи слику о његовом досадашњем ангажовању и желји да ствара нешто што ће остати у аманет, како данашњим, тако и свим будућим поколењима који живе у Новом Саду, и да да свој допринос у културно-историјској баштини града Новог Сада.
