У Музеју Војводине у уторак, 12. марта у 18 сати одржава се промоција тротомне студије „Србија земља избеглица“ аутора Добрице Вуловића, дипломираног политиколога из Београда, првог комесара за избеглице, после распада бивше Југославије.
На промоцији говоре: др Драго Његован, директор Музеја Војводине, проф. др Љубодраг Димић, академик, Сима Теофанов, повереник Владе Републике Србије за избеглице у АП Војводини и аутор Добрица Вуловић.
Добрица Вуловић, тадашњи први комесар Комесаријата за избеглице, који је на челу ове организације био од 1992 до 1994. године, на близу 3000 страница, документовано пише о првим потезима, настанку, развоју и улози ове хуманитарне организације. За стотине хиљада избеглих или протераних са, ратом захваћених, бивших југословенских простора, ова организација, коју је формирала Влада Републике Србије била је, многима и прва помоћ у потрази за новим огњиштем и бољим животом на разним подручјима и у градовима и у селима Србије.
Аутор Добрица Вуловић у овој књизи износи разна сведочења избеглица али и сарадника који су били укључени у рад Комесаријата, пише о настанку ове институције после сецесије Словеније, Хрватске и Босне и Херецеговине из некадашње Југославије, о врстама помоћи која је избеглима стизала из разних делова земље и света, и документовано дочарава инсерте из својих сусрета са највишим домаћим и страним представницима из ове области, попут Садако Огате, Ели Визела, Џемса Гранта, Самаруге и других.
Књига је богато илустрована фотографијама и аутентичним документима о мукама избеглица, и раду Комесаријата у том периоду али и сведочењима разних људи који су сарађивали са Комесаријатом за избеглице Владе Републике Србије.
Рецензенет књиге је доктор Момчило Митровић, виши научни саветник Института за новију историју Србије.
Књигу „Србија земља избеглица“ можете пронаћи у књижарама „Службениог гласника“, Лагуне и издавача ИП „Нови свет“.
Из рецензије: Ретке су земље у савременој цивилизацији које су своју историју провеле у избеглиштву или су са избеглицама живеле на својим просторима.Србија је цео двадесети век провела тако што је њеностановништво одлазило у избеглиштво или што су константно на њену територију долазиле избеглице.
У првом светском рату династија,војска и део становништва тражили су путеве ван својих замаља, између два светска рата у Србији су боравили Белогардејци, током другог светског рата сви околни становници тражили су спас у њеним границама, после рата су на просторима Србије боравили избегли из Грчке, Јерменије и на крају деведесетих година сви народи из њеног окружења. И данас је ова земља са много бескућника, људи без завичаја и судбина.
Тротомна књига Добрице Вуловића говори о голготама које је различити свет пролазио у нади да преживи и врати се на своја стара огњишта. Комесаријат за избеглице, као најважнија институција, увек је имао задатак и циљ окупљања избеглих како у деветнаестом веку тако и данас.
Књига пред читаоцима је прва историја ове институције. Њена делатност није са могла предочити на неколико хиљада страна, нису се могле изнети све нијансе и догађаји, али она даје основне смернице о раду ове институције.
Највише простора заузимају садржаји и судбина избеглица који су се у Србији нашли деведесетих година прошлог века, али су ту и драгоцени подаци из времена пре и после тога.
Рецензент др Момчило Митровић
