Вишедеценијски сукоби водећих империјалних сила (Немачке, Енглеске, Француске, Русије и Аустроугарске) око расподеле светске моћи 1914. године попримили су размере катастрофалног рата, највећег и најстрашнијег у дотадашњој историји човечанства. Територија Војводине, тада у саставу Аустроугарске монархије, била је поштеђена директних разарања, али је рат имао драматичне последице на политички, привредни и социјални живот становништва.
Због близине фронта према Краљевини Србији, на коју је српско становништво Војводине гледало као на своју матичну државу, аустроугарске власти су спроводиле репресивне мере против Срба и других словенских народа. То је продубило предратне међунационалне антагонизме и допринело подривању наднационалних основа царског легитимитета. Истовремено се од мобилисаног мушког становништва очекивало да брани границе царства на галицијском, касније и на италијанском фронту. Њихов одговор је, у великом броју случајева, био дезертирање, предаја или прелазак на противничку страну – у добровољачке редове војске Краљевине Србије.
Највећа промена уследила је на самом крају рата, када је војска Краљевине Србије, након скоро три године егзила у Грчкој, успела да пробије Солунски фронт и продре дубоко у територију Аустроугарске. На простору данашње Војводине, словенско становништво се политички организовало и прогласило присаједињење са Краљевином Србијом, у оквиру које је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, државе настале на рушевинама отоманске и аустроугарске империје.
