Изложба Пшеница – Од њиве до трпезе биће отворена у Музеју Војводине (Дунавска 35) у уторак, 16. маја 2023. године у 20 часова. Изложба је резултат рада интердисциплинарног ауторског тима који чине: виши кустос археоботаничар Александар Медовић, музејски саветник етнолог Филип Форкапић, кустос етнолог Александар Антуновић и археолог Илдико Медовић. На отварању изложбе присутнима ће се обратити мр Тијана Станковић Пештерац, директорица Музеја, Драгана Милошевић покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и др Сања Микић, виши научни сарадник у Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду.
Пшеница се на простору Војводине узгаја и конзумира од појаве првих ратара и сточара. Скоро осам хиљада година ветар је повијао класје пет различитих врста пшеницe у плодној равници, од којих је три одувао у заборав. Изложба прати пут посејаног зрна пшенице кроз векове, од узоране њиве, преко жетве, вршидбе, чишћења и сортирања, млевења, све до крајњег производа – каше, хлеба, али и пива. Временом, људи су усавршавали методе и технике њеног узгоја. Прве бразде заоране су једноставним алаткама, а прво снопље пожњевено српом од јеленског рога назубљеног оштрим кременим сечивима. Производња пшенице се развијала од неолитске, преко индустријске револуције све до дигиталног доба.
У традицијској култури, пшеница има важну улогу у религијској и обредној пракси. Присутна је у обичајима животног и годишњег циклуса, а њен значај у веровањима становника Војводине огледа се у бројним ритуалима везаним за аграрне радње.
Пшеница је синоним нашег постојања и просперитета – свој живот смо подредили њеном.
Са жељом да заштитимо природно окружење у којем живимо и обезбедимо нашој деци будућност какву заслужују приликом реализовања ове изложбе коришћени су претежно еколошки прихватљиви материјали.
- Море Марко, не ори друмова – Море Турци, не газ те орања
- Ut sementem feceris, ita metes. – Како сејеш, тако и жањеш.
- Три најстарије врсте пшенице: једнозрна, тимофејева и двозрна.
- У сваком житу има кукоља.
- Хлеб јести, није мајсторија; хлеб пећи, мала је мајсторија; а хлеб зарадити, то је највећа мајсторија.
- Шупљу главу и ветар носи.
- Праисторијска јама за чување житарица – Какво звоно, такав глас – какво жито, такав клас.
- Праисторијске врсте пшеница су се радије јеле у каши, него што се од њих правио хлеб – Обилази као мачак око вруће каше.