У данашње време, у којем се глобална јавност превасходно бори за истинито информисање загубљено у општој медијској презасићености и какафонији, тешко је замислити да је некада поседовање обичног радио-апарата представљало потенцијалну претњу за владајући поредак.
Управо тако је било широм Европе, на коју се почетком Другог светског рата спустио медијски мрак, а једину дозвољену „истину“ производило је Министарство пропаганде Јозефа Гебелса у Берлину. Слушање радио таласа, попут Радио Москве и Радио Лондона било је најстроже забрањено, а поседовање радио-апарата без изричите дозволе власти, могло је његовог власника коштати затвора. Заправо, једна од првих ствари које су окупатори заплењивали били су радио-апарати. Свако ко се сматрао непоузданим елементом радио је могао да слуша само на јавним местима – у ресторанима и кафанама, како би му биле доступне искључиво радио-станице Трећег рајха и његових савезника. Гебелсова пропаганда је вешто стварала медијску слику о великим успесима и скорој победи Немачке.
Слушањем радио-станица земаља из антифашистичког блока, добијале су се реалније информације о стању на фронтовима. Ове информације су припадници Народноослободилачке борбе даље ширили посредством билтена са вестима из земље и света, који су се умножавали примитивним техникама и илегално дистрибуирали. На овај начин је народ информисан о успесима савезника, о злочинима Трећег рајха, о развоју Народноослободилачке борбе у окупираној Југославији…
На сталној поставци Музеја Војводине у Дунавској 37, изложен је радио-апарат „Минерва“ којим су се илегално користили борци Шајкашког партизанског одреда. Апарат су мађарске власти заплениле у Чурушкој рацији јануара 1942, а власницима је враћен после рата. Специфичност овог апарата је што су се Радио Москва и Радио Берлин налазили близу на скали, тако да би се, у случају евентулне полицијске контроле, брзо могли пронаћи „прихватљиви“ радио таласи.
