Рекламни листићи - Музеј Војводине

Рекламни листићи

27.08.2021. | Буди одговоран према духу и телу

Рекламни листићи (леци), који и данас чине веома популарно пропагандно средство, јављају се веома рано. Трговци из западне Европе користе штампане летке за продају своје робе још у 16. веку. Ти леци нам пружају низ корисних информација о произвођачима и роби коју су нудили, и то најпре само преко текста, а око 1900. године и путем ликовних приказа. Иако малог формата, они су осмишљени тако да буду упадљиви и ефектни. С обзиром на то да је њихова основна функција била продајна и рекламна, користиле су их занатлије, трговци, индустријалци.

Путем штампаних летака је још 1864. године свој ред вожње оглашавала Агенција паробродског друштва у Карловцима. Она је штампала летак на немачком и српском језику, са цртежом пароброда у горњем делу.

На рекламном листићу новосадске фабрике алкохола „Königstädler“, насталом између два светска рата, представљен је господин који с уживањем конзумира алкохолно пиће и истиче да су њени „производи најбоље врсте“.

Интересантан је и рекламни листић из истог периода познате творнице салама „Херц и син“ у Банатском Карловцу, са заштитним знаком у средишњем делу (срце и иницијали ХС). Квалитет се препоручује и истицањем традиције (основана 1873) и напоменом да је њихова салама одликована на 10 изложби. Из листића сазнајемо и то да је у овом периоду било покушаја фалсификовања производа, јер се купци саветују: „Тражите само са горњим заштитним жигом провиђену праву Херц-ову саламу“.

У том периоду и страни произвођачи рекламирају своје производе путем летака прилагођених потребама нашег тржишта. Сачуван је примерак рекламе за кафу „Julio Meinl“, на којој је представљен конобар који у трку носи шољицу кафе и поручује да је ова кафа „признато најбоља“.

У сличној форми су штампани и рекламни блокови, који су служили за вођење белешки. Лого фирме или препорука производа су се најчешће налазили у горњем делу блока, док је простор за писање био у доњем делу, што видимо на блоковима пиваре „Лазар Дунђерски“ у Великом Бечкереку – с препоруком „Пијте Дунђерсково пиво“, или пасте шмол, на којој се истиче да она „свуда ради своје изврсне квалитете имаде предност“.

Интересантне примерке представљају нота рачуни, који су у почетку робу препоручивали само путем текста. Касније се јављају примерци са веома атрактивним и занимљивим ликовним решењима. Штампани су у виду блокова различитих димензија. Будући да се на полеђини налазила рубрика за рачун, они су имали функцију рекламе и рачуна. Рачун из 1903. године Јована Видаковића, произвођача гајтана и ројти из Новог Сада, врло је једноставан. Он своју робу и услуге нуди тројезично – на мађарском, српском и немачком језику. Интересантан је и нота рачун Даниела Гергурова и његове гвожђарске радње у Сомбору. Рачун је из 1907. године, а на њему су дати цртежи производа које радња нуди, адреса и година њеног оснивања.

У Музеју Војводине се чувају бројни и драгоцени примерци рекламних листића који документују богату пропагандно-комерцијалну делатност трговина, занатских радњи и фабрика на подручју данашње Војводине.

Веселинка Марковић, музејски саветник – историчар

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja