Рођендан Сталне поставке Музеја Војводине (12. јун 1990 – 12. јун 2020)

12.06.2020. | Буди одговоран према духу и телу

Дванаестог јуна 2020. године Музеј Војводине обележава значајан јубилеј – 30 година од отварања Сталне поставкe

Војвођански музеј (данас Музеј Војводине) основан је 30. маја 1947. на темељима „Српске народне збирке или Музеума”, коју је 1847. основала Матица српска са циљем да се у њему чувају све старине и знаменитости.

Након оснивања и вишедеценијског прикупљања предмета створен је богат фонд, са разнородним материјалом. У настојању да га учине доступним најширој јавности, стручњаци Војвођанског музеја, осим систематском и стручном и научном музеолошком раду, приступили су организовању бројних тематских изложби. Ипак, колектив Војвођанског музеја никада није напуштала идеја о сталној изложби, која би путем музејских предмета испричала причу о прошлости Војводине од праисторије до 20. века.

Дванаестог јуна 2020. године Музеј Војводине обележава значајан јубилеј – 30 година од отварања Сталне поставке.

Идеја о изради сталне изложбе јавља се већ 1974. године, када се Војвођански музеј са Петроварадинске тврђаве преселио у зграду у Дунавској 35, где се налази и данас. Након преласка у адаптиране просторије бивше зграде Општинског и Окружног суда могло се приступити остварењу великог циља – пројектовању и изради сталне поставке. Велелепну  зграду ваљало је прилагодити потребама Музеја и музејског простора. Тако је 1974. године најпре извршена делимична адаптација зграде, а убрзо потом се конструише привремена изложба – верзија будуће сталне поставке, отворена под називом „Из збирки Војвођанског музеја“. Биће то основа за израду концепције будуће сталне поставке.

Дванаест година након усељења (1986) почињу озбиљни радови на  згради Војвођанског музеја у Дунавској 35, чиме је он доживео озбиљну реконструкцију, примерену захтевима савремене музеолошке презентације. У периоду од 4 године, тј. 1986–1990, целокупна површина првог спрата преуређена је за потребе сталне изложбе. Са девет међусобно повезаних изложбених дворана створен је простор који је испуњавао максималне услове за савремену музејску поставку. Тек тада се заиста могло приступити темељном раду на изради сталне поставке.

Водећи рачуна о заступљености свих сегмената прошлости, а на основу материјала који је до тада прикупљен у Музеју, основе концепције и распоред тематских целина осмислила је група од 19 аутора – кустоса Музеја: археолози – др Предраг Медовић, др Јелка Петровић, др Велика Даутова Рушевљан, Марија Јовановић, Софија Живановић, Небојша Станојев, Далибор Недвидек; историчари – др Федора Бикар, др Антал Хегедиш, Ратомир Вранешевић, Весна Сарић, Јован Пауновић; историчари уметности – мр Ирена Балат и Миле Игњатовић; етнолози – др Мирјана Малуцков, Марија Бански, Бранка Идвореан Стефановић, Иван Чакан и Весна Марјановић. У свему им је велику подршку пружао тадашњи директор Музеја – др Мирко Далмација.

После неколико година заједничког преданог рада, Стална поставка је завршена и свечано отворена 12. јуна 1990. године. Музеј Војводине излази пред јавност са комплексном сталном изложбом, која у континуитету од осам хиљада година презентује прошлост и културно наслеђе на данашњем тлу Војводине.

На изложби су се нашли многобројни експонати, који имају посебну раритетну, музеолошку и уметничку вредност и одражавају прошлост и културно наслеђе Војводине. Поставка је смештена на површини од 2.000 м2 (9 дворана), а чини је преко 4.000 репрезентативних предмета, укомпонованих у неколико тематских целина – Археологија, Општа историја, Историја уметности и Етнологија. Она уверљиво говори о прошлости Војводине од праисторије до 20. века и цивилизацијским достигнућима људи који су овде живели у распону од 8.000 година.

Са посебним нагласком на истраживањима великих, вишеслојних насеља на тлу данашње Војводине и њиховим трајањем, археолошки део поставке приказује највредније археолошке предмете, од старијег каменог доба (палеолита) до касног средњег века.

На њега се хронолошки и тематски наставља историјски део Сталне поставке, који презентује период од средњег века до друге половине 19. века. Уз помоћ репрезентативних предмета, ликовних дела и архивске грађе обухваћени су најзначајнији сегменти из војне, политичке, културне и привредне историје.

На етнолошком делу поставке приказани су народна архитектура, пољопривреда, уређење куће, ткање, ћилими, обичаји и народне ношње свих народа који су живели и живе на подручју данашње Војводине.

Изложени предмети на сликовит и уверљив начин сведоче о човеку са простора Војводине – о његовом природном, културном и друштвеном развоју. Иако је највећи број експоната из фонда Војвођанског музеја, поједине музеалије позајмљене су из других музеја, галерија и верских заједница. Тиме је изложба добила на атрактивности и репрезентативности, изворности и оригиналности материјала, богатству и занимљивости. По свом садржају, концепцији, али и по архитектонском и ликовно-графичком решењу и опреми, она је, у време свога настанка, била на нивоу најуспешнијих европских музејских поставки, а кустоси Музеја је и данас са поносом представљају јавности.

Рецензенти изложбе били су академици – историчар др Чедомир Попов и археолог др Богдан Брукнер, као и етнолог др Предраг Влаховић.

У припреми и визуелном осмишљавању изложбе ангажовани су и спољни сарадници: архитекта Власта Петровић – за пројектовање и  реконструкцију објекта, и вајар мр Драган Радовановић – за израду дизајна и техничког решења изложбе. За свој ангажман на Сталној поставци уметник Драган Радовановић је 1990. године добио веома престижну струковну награду Златну форму Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ).

Изложбу је 12. јуна 1990. године отворио Југослав Костић, председник Председништва Војводине. На свечаном отварању Сталне поставке инспиративно је говорио и академик, проф. др Чедомир Попов. Тражећи на Поставци паралелу са највреднијим дометима људског духа, он је рекао: „Музеолошке синтезе ове врсте могу се сврстати у ред оних фундаменталних, научних, стручних, уметничких и образовних резултата, какви су на пример, националне енциклопедије и други лексико корпуси, речници народног језика, велике синтезе националне историје … Када једна културна установа високог ранга, каква је Војвођански музеј, после дугогодишње, многоструке и марљиве прикукупљачке делатности, оствари квалитетну синтезу својих истраживачких напора, онда се може рећи да је испунила свој основни задатак и онај прадедовски аманет који су јој завештали њени утемељивачи и оснивачи“. А знаменити Теодор Павловић и славна Матица српска још 1847. наменили су јој да буде „огледало нашег народа у крајевима у којима он живи“.

Иако је прошло већ пуних 30 година од њеног отварања, Стална поставка Музеја Војводине плени концепцијом и вредношћу сваког појединачног експоната, те привлачи пажњу многобројних домаћих и страних посетилаца. Поставка је у неколико наврата допуњавана, а поједини сегменти су мењани. Данас се, у складу са новим технологијама, размишља о њеној модернизацији и допуни.

Сузана Миловановић, историчар, музејски саветник

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar