Синоћ је у Музеју Војводине, Дунавска 37 отворена изложба “Мој Банат” аутора Милана Живковића.
Публика је на отварању имала прилику да ужива у мајсторском фотографском приказу Баната, у дружењу са аутором током промоције књиге Банат и амбијенту музејског атријума, а уз музику новосадских уличних свирача – Николе Ди Барија, Лација и Олаха Винцеа…
Текстом Мр Дарјуша Самиија, вишег кустос историчара Вас позивамо да је посетите до 30. маја…
“Мој Банат „Ако су мотика и плуг продужетак људске руке, фотографија је, као и књига, продужетак нашег сећања и маште. На овакав приступ посматрању наших изума указао је Хорхе Луис Борхес у уводу предавања Књига одржаног 1978. године на универзитету Белграно у Буенос Ајресу.
Управо сећање на један свет који полако ишчезава и жеља једног маштовњака да га представи игром светла чине изложбу Мој Банат универзалним остварењем људског духа.
Изложба није настала као резултат некаквог фото-сафарија како је то данас, без омаловажавања, уобичајено. Она је рођена, стасала и сазрела у Банату, као и сам њен стваралац.
Изабрани портрети, мало је рећи живописни, буде у посматрачу жељу за сазнањем њихових судбина и путева којима су наставили своје животе након тренутка снимања. Суочени са пространством и пролазношћу они посматрача подсећају на стихове сплитског кантаутора Томе Бебића Бродови су исти ка’ и људи, злу мору дају живот свој…, познатије у препеву Бранимира Штулића, Леуте мој…
Не ишчезавају само људи, ветрењаче и салаши. Уз банатске обале Дунава растачу се већ спомињани и опевани бродови, чекајући ослобађајући рез вариоца да се из глиба, претопљени, поново задесе у мору светлуцавом, а до тада у фото-објективу уметника.
Пејзаж Делиблатске пешчаре преображаван ветром, као и куће истрошене генерацијским животом свет су у коме се аутор очигледно радо налази. Саживљен са простором и људима, Живковић нам изложбом нуди неосвојови бедем савременог уметничког стваралаштва, а то је аутентичан доживљај подељен са публиком.“
Милан Живковић, мајстор фотографије, рођен је у банатском месту Баваниште 1960. године. Фотографијом се активно бави од седамдесетих година ХХ века. Професионалну каријеру започиње у Природњачком музеју у Београду 1984. године. Затим ради за маркетиншку агенцију Direct Link, Центар за културу у Ковину и часопис ReFoto у којем остаје до данас. Изложбама које организује помера границе фотографског умећа широм простора некадашње Југославије, од скромних домова културе до галерије САНУ у Београду. Излагао је и у иностранству, посебно у граду Шумен у Бугарској, Француској и Португалији. Стваралачки рад окарактерисан је љубављу према природи и непрекидним експериментима у потрази за новим и неочекиваним могућностима фотографије. Као плод вишедеценијског рада до сада су објављене фотомонографије Банат, Други сан, Tera recognita, а познајући ауторове креативне способности ускоро очекујемо и појаву нових.”
