Као последица напретка технике, демографског раста и развоја градова, живот у Европи из основа се променио на прелазу из 19. у 20. век. Уметнички стил који се појавио у том периоду и одражавао дух fin–de–siècle познат је под називом сецесија. Интернационалног карактера, овај стил имао је специфичне, националне варијанте у различитим земљама и, у зависности од земље у којој се јавио, називан је ар нуво, југендстил, бечка сецесија итд. Сам назив сецесија потиче од латинске речи secessio – одвајање, и указује на радикалан прекид са дотадашњим академизмом у уметности. Тада долази до брисања традиционалне хијерархије између уметничких дисциплина, а креирање употребних предмета прераста ниво занатства и достиже вредности уметничког стваралаштва. У потрази за новим начином изражавања представници сецесије окрећу се природи, проналазећи инспирацију у њеним облицима и формама. Упоредо са тим процесима долази до откривања и јачања националних културних традиција. Нови уметнички правац обухватио је све гране уметности – архитектуру, сликарство, вајарство, а свој најпотпунији израз имао је у примењеној уметности. Крајњи уметнички циљ био је повезати различите облике креативног стварања у јединствено дело (гезамсткунстверк), што је постулат примењиван и код уређења ентеријера.
Драгутин Инкиостри Медењак Параван (дводелни), друга или трећа деценија 20. века Дрво – резбарено, бојено, политирано, сликана свила, (150 цм х 68 цм) х 2 Сигн. д. д. пис. ћир. : Д. Инкиостри
У проучавању сецесије и развоја примењене уметности на нашим просторима незаобилазна личност је Драгутин Инкиостри Медењак (1866, Сплит – 1942, Београд), декоратер и сликар. Његови уметнички ставови и принципи били су у духу сецесије, а тежио је и стварању једне варијанте националног стила. Путем практичног, педагошког и теоријског рада залагао се за национални препород у уметности. Истраживао је балкански етнографски материјал, народну орнаментику и рукотворине (вез, ткање, резбарије), као и средњовековну уметност, на основу чега је осмислио оригинални национални (југословенски) декоративни стил. Базиран на традиционалној уметности, његов декоративни стил карактерисале су поједностављене и стилизоване форме. Инкиостри га је примењивао у уређењу ентеријера − на намештају, текстилу, тапетама, параванима, завесама итд. Као и многи европски уметници тог доба, он се залагао за стварање свеобухватно осмишљених простора, где је сваки детаљ у складу и подређен целини, али и занатски изведен, од квалитетних материјала. Доследно следећи те принципе, Инкиостри је заслужан за уређење ентеријера, целокупног намештаја и зидне декорације у кући др Јована Цвијића (данас Меморијални музеј Јована Цвијића), као и за ентеријере за Ђорђа Генчића, Драгослава Ђорђевића и трговца Саву Вујића у Новом Саду.
Драгутин Инкиостри Медењак
Током 2019. године Музеј Војводине обогатио је Збирку примењене уметности откупом паравана чији је аутор Драгутин Инкиостри. Параван је припадао једној новосадској породици и вероватно је настао током друге или треће деценије 20. века, када је Инкиостри у више наврата боравио у Новом Саду, где је имао и заједнички атеље са Анастасом Боцарићем, у којем је бројна клијентела могла да поручи предмете намењене свакодневној употреби.
Параван се састоји из два дрвена, резбарена паноа, обложена осликаном свилом. На оба паноа налази се идентична представа, која је симетрично постављена, као у огледалу. На тој сликаној представи Инкиостри је оставио свој потпис. Инспирисан јапанским сликама на свили и уметношћу Далеког истока, он је од 1909. године користио рипс и свилу као подлогу за представе птица, лептира и разних биљака у сецесијском маниру. На тамнобраон подлози доминира представа златног фазана, који је окружен раскошним флоралним мотивима. Поред фазана, приказана су два лептира и пуж. Све представе су стилизоване, геометризованих форми и остављају утисак склада и хармоније, док употреба јарких боја и вијугавих линија доприноси декоративности. Параван Драгутина Инкиострија представља драгоцен пример сецесијске уметности код нас. Након конзерваторско-рестаураторских радова заузеће значајно место у колекцији примењене уметности Музеја Војводине.
Александра Стефанов, историчар уметности, виши кустос
