Профани намештај домаће и стране провенијенције, који је употребљаван на територији Војводине, сведочи нам о култури становања племићких и грађанских породица протеклих векова.
На сталној поставци Музеја Војводине, у оквиру сегмента културне историје, налази се веома занимљив комад намештаја – секретер из 1827. године. У колекцију музеја доспео је откупом 1960. године, од једне старе суботичке породице. Овај секретер припада бидермајеру, који се у земљама средње Европе јавља између 1815. и 1848. године. У смислу стила, али и духа времена, бидермајер је свој најбољи израз нашао управо у култури становања и опремања грађанских ентеријера. У ентеријеру, секретер се најчешће налазио у соби за примање, или у салону, и сматран је женским намештајем.
Секретер заузима посебно место међу предметима ове врсте, јер је мајстор који га је израдио оставио запис. Сигнирање намештаја није била уобичајена пракса, и самим тим представља известан раритет. Запис је на мађарском језику и у преводу гласи „Колонић Шандор израдио је овај орман као ремек у Мариа Терезиопољу“. На основу овог знамо да је секретер израђен као предмет за полагање мајсторског испита (ремек), у данашњој Суботици (Мариа Терезиопољу).
Секретер у затвореном облику изгледа прилично једноставно, готово неупадљиво. Израђен је од ораховог фурнира, а једини украс споља чине црнобајцовани стубови и калота у облику урне на врху. Међутим, унутрашњи део открива квалитет занатске обраде и вештину мајстора. Састоји се из три основна дела: доњи део затварају врата са три фиоке, средњи део чини плоча која се спушта и служи за писање, а изнад ње се налази део са фиокама и отвореним претинцима који привлаче изузетну пажњу. Поред отворених претинаца са огледалима, украса у вису шаховских поља, секретер има четрнаест фиока које су украшене интарзијом. На њима су приказани цртежи градова и пејзажи тадашње Јужне Угарске. Горња фиока има натпис, и на њој је приказана нова градска кућа слободног краљевског града – данашње Суботице. Међу осталим цртежима препознаје се црква Свете Терезије у Суботици, панорама Сомбора, Титела, и других градова.
Као код свих секретера ове врсте, и овај у Музеју Војводине има скривене фиоке и претинце. Видљиве и тајне фиоке служиле су за смештање личних и вредносних ствари: мањих предмета од стакла и порцелана, сувенира са путовања, предмета добијених на поклон, и других успомена. У њима су се чувала писма и дневници, што је у духу тог времена био део опширне интимне коренсподенције. Сваки секретер носи печат свог власника, као и личне приче које чекају да буду откривене.
Александра Стефанов, кустоскиња – историчарка уметности
