У среду 5. новембра 2014. године у 12 часова у Музеју Војводине, Дунавска 37, отвара се изложба фотографија Ласла Дормана под називом „Скривени војвођански пејзаж“.
Ласло Дорман рођен је 2. новембра 1944. године у Старој Моравици. Основну школу започео је у родном месту, а завршио на Палићу. У Суботици је похађао гимназију и музичку школу. Образовање је завршио на београдској Музичкој академији, тј. њеном истуреном одељењу у Новом Саду. Од 1988. године био је уредник веома слушаних музичких емисија Редакције програма на мађарском језику Радио Новог Сада.
Као гимназијалац се почео озбиљније бавити фотографијом, да би касније постао истакнути члан новосадског Фото-кино клуба „Бранко Бајић“ и стекао звање аутора I класе у Фото-савезу Југославије. Скоро двадесет година радио је као фото-репортер и новинар новосадског омладинског недељника Képes Ifjúság (Глас омладине) и Mágyár Szó-а (Мађарскa реч). Са краћим и дужим прекидима радио је као фотограф Српског народног позоришта у Новом Саду. Био је члан УПИДИВ-а и бавио се примењеном фотографијом, често сарађујући са дизајнером плаката Ференцом Баратом. Од 9. маја 1990. године, када је изашао из штампе недељник Napló (Дневник), првe приватнe новинe у Србији после Другог светског рата, Ласло Дорман је био члан његове редакције.
У Новом Саду, Војводини, па и шире, Ласло Дорман је, пре свега, познат као „фотограф џеза“. Био је члан Савета Данa џеза у Новом Саду. На његовим фотографијама забележени су психолошки портрети светских звезда џез музике – попут Дјука Елингтона, Мајлса Дејвиса, Сонија Ролинса, Дизија Гилеспија и других уметника.
Са породицом се 1993. године преселио у Мађарску, где је, до одласка у пензију 2011. године, радио као уредник и репортер Првог програма Мађарског радија у Будимпешти. Инспирисан фотографијама и звучним записима које је снимио током радног века, Ласко Дорман се, као пензионер, почео бавити писањем новела. У 69. години објавио је своју прву књигу – Kanizsai képmesék (Кањишке сликобајке), која се бави књижевном колонијом у Кањижи.
Изложба Скривени војвођански пејзаж представља избор од двадесет осам фотографија насталих у периоду када је Дорман радио као фото-репортер дневних листова и недељника. Изложене фотографије снимљене су најчешће успут, на терену, где је одлазио по новинарском задатку. Након повратка са пута, док је новинар писао репортажу, он је развијао филм и на брзину израђивао 10‒15 фотографија. Негативи филмова никада више нису прегледани, а многи од њих су заборављени. Истраживањем старих архива негатива, аутор је понирао у прошлост и сопствено сећање. По његовим речима, уметност живи од сећања, а фотографија јој у томе обилато помаже.
У том смислу, назив изложбе Скривени војвођански пејзаж носи вишеструко значење. Она позива на процес откривања не само оног заборављеног или несталог већ и оног сакривеног иза очигледности.
Критичким приступом и препознатљивим стилом Ласло Дорман скреће пажњу на однос човека и природе и упућује посматрача на преиспитивање њихових међусобних утицаја и релација. Фотографије имају документарну вредност, a естетска и уметничка компонента на њима настала је као израз сензибилитета једне стваралачке личности, која контекстуализује фрагменте стварности на начин на који их и данас чини актуелним.
