Слика–сат Патријарх Рајачић благосиља Србе граничаре

14.05.2020. | Буди одговоран према духу и телу

1859; Б. Путник према литографији Анастаса Јовановића; Уље на лименој плочи, 56 х 72 цм (са рамом 80 х 100 цм); Сигн. д.д.: Б.Путник, 1859; Механизам сата: Olbrich, Wien

У оквиру Збирке примењене уметности Музеја Војводине својом бројношћу и репрезентативним примерцима издваја се колекција сатова. Дугогодишњим сакупљањем сатова који су израђивани или су били у употреби у Војводини од средине 18. века до половине 20 века, добија се увид у њихов технолошки и историјско-уметнички развој. Као предмет декоративно-утилитарног карактера и саставни део грађанских ентеријера, сат је носилац бројних инфомација и једно од обележја епоха у којима је било склоности према уметничким предметима и њиховом луксузном изгледу. Сачувани сатови су углавном пореклом из имућних грађанских породица и одражавају укус наручиоца и њихов статус у друштву. Истовремено, они нам сведоче о значају и месту кућног сата у историји културе.

Посебну пажњу заслужују бидермајер, зидни сатови са механизмима за свирање тзв. слика-сат, веома омиљен у Војводини у времену 1830−1860. године. На овом типу сата доминира слика у богатом раму са елементима другог рококоа. У круништу рама налази се сат и механизам за свирање који су се производили у Бечу или Пешти, али се претпоставља да су их на подручју Војводине састављали од делова којима су бечке радионице снабдевале мајсторе широм државе. Од укупно три сата овог типа који се чувају у оквиру Збирке примењене уметности један је изложен на сталној поставци Музеја Војводине.

Слика-сат Патријарх Рајачић благосиља Србе граничаре рађена је за породицу Бибић из Меленаца 1859. године. Сликар Б. Путник представио је догађај из Буне 1848−49. године када је патријарх Јосиф Рајачић, као верски поглавар, преузео команду над Србима граничарима после изненадне смрти Стевана Шупљикца 27. 12. 1848. године. Патријарх Рајачић приказан је на белом коњу са подигнутим мачем у десној и крстом у левој руци којом благосиља постројене Србе граничаре одевене у аустријске униформе и народ у  различитим ношњама. Слика је настала према литографији Анастаса Јовановића (1817–1899), која припада серији Из ратни позорја Србски 1848. Овај сат, као и многи други из овог времена, одражава националне тежње Срба, као што ту намену имају и песме из музичких аутомата домаћих музичара. Сат има аутомат Олбрих из Беча са музичким механизмом који свира две родољубиве песме на текст проте Васе Живковића (1819–1891).

Александра Стефанов, виши кустос – историчар уметности

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar