Споменик Светозару Милетићу (1826–1901) у Новом Саду - Музеј Војводине

Споменик Светозару Милетићу (1826–1901) у Новом Саду

11.08.2021. | Буди одговоран према духу и телу

Данас омиљено место за састанке Новосађана, доминанатан градски споменик и најпознатији „заштитни знак Новог Сада“, споменик Светозару Милетићу на Тргу слободе у Новом Саду, дело је хрватског вајара Ивана Мештровића.

Најзначајнијем вођи Српског народа у Хабзбуршкој монархији, посланику, адвокату и градоначелнику Новог Сада, српски народ је после смрти 1901. године у више наврата покушавао да подигне јавни споменик, али то није учињено због неслагања угарских власти. Најзад, на стогодишњицу његовог рођења, 1926. године, у Вршцу је постављен споменик са бистом Светозара Милетића, дело руског вајара Петра Александровича Самонова.

Гипсани модел бисте Светозара Милетића (према бисти Петра Самонова), чува се у Музеју Војводине

Свакако највећи и најпрепознатљивији споменик, подигнут је 1939. године у Новом Саду. Матица српска покренула је иницијативу за подизање споменика, а њен председник Александар Моч постављен је за председника Одбора за подизање споменика. Израдa споменика поверена је хрватском вајару Ивану Мештровићу. Након што је споменик Светозару Милетићу изливен већ у јуну 1939. године, убрзо је започела и реконструкција трга испред Градске куће, на коме је споменик требало да буде постављен. Како се у том моменту на тргу већ налазио споменик Светом Тројству (1781), и то веома близу места предвиђеног за будући Милетићев споменик, настао је проблем. Римокатоличка црквена општина се противила уклањању тог религијског знамења, те је нађено решење да се Св. Тројство премести десетак метара даље, на руб трга, непосредно испред римокатоличке Цркве имена Маријиног, где је остао још кратко време после Другог светског рата, када је споменик коначно уклоњен.

Споменик Светозару Милетићу у центру Новог Сада

Поводом откривања споменика Светозару Милетићу у новосадској Штампарији Бране Грујића штампан је и по граду лепљен позивни плакат са детаљним програмом свечаности. Политика је писала како су све куће искићене заставама, а улице осветљене, пуне света. Возови су пристизали сваког часа и изгледало је као да се читава Војводина слегла у Нови Сад да присуствује свечаном откривању споменика.

Целодневна свечаност је почела поменом на Милетићевом гробу на Успенском гробљу, где су се окупили чланови Одбора за изградњу споменика предвођени др Александром Мочом. Помену је присуствовала и Милетићева ћерка Милица, супруга Јаше Томића и праунук Славко Милетић.

Споменик Светозару Милетићу, који је постављен на мермерно постоље испред Градске куће у Новом Саду, открио је тадашњи председник владе Драгиша Цветковић, 1. октобра 1939. године. На тадашњем Тргу oслобођења је одржана велика свечаност уз присуство високих званица, бројних делегација и грађана.

Председник владе Драгиша Цветковић на откривању споменика Светозару Милетићу у Новом Саду 1939. године (на фотографији се виде и Милетићева ћерка Милица и праунук Славко)

Фигура Светозара Милетића је изливена у бронзи и постављена на четвртасти постамент од сивог гранита. Милетић је приказан у натприродној величини, гологлав, са пелерином и десном, претећи уздигнутом, песницом. Скулпторско дело је високо 5 метара и тешко око 30 тона.

Током Другог светског рата, непосредно после уласка мађарских окупационих снага, средином априла 1941. године, споменик је уклоњен, али није био уништен. Дуго се налазио у бившој касарни Возарског ескадрона, на крају Кисачке улице, где су га родољуби благовремено маскирали и сачували од уништења.

Убрзо, после окончања ратних операција у Новом Саду и околини, социјалистичке власти су, на иницијативу историчара Васе Стајића, вратиле споменик Светозару Милетићу на првобитно место и свечано отворање је било већ 10. децембра 1944. године.

На нови постамент од црног гранита, вајар Павле Радовановић уклесао је, 1951. године, текст: „Светозар Милетић 1826–1901. Рад Ивана Мештровића 1939“.

Сузана Миловановић, историчар – музејски саветник

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja