Ујутро, 12. априла 1945. године, из 120 артиљеријских оруђа отпочела је ватрена припрема која је трајала 15 минута. Истовремено је 50 авиона Југословенске армије у два налета бомбардовало немачке положаје од Шида до Вуковара и Винковаца. Затим је уследио јуриш јединица које су се налазиле на првим линијама фронта. До увече, 1. пролетерска бригада је ослободила Вуковар, а следећег дана су немачки војници истерани из Винковаца.
Макета сремског фронта
Након више месеци тешких борби, Сремски фронт је био пробијен, а обе стране су претрпеле тешке губитке. У периоду од октобра 1944. до априла 1945. погинуло је 13.500 југословенских, 1.100 совјетских, 630 бугарских и 163 италијанских војника из бригаде „Италија“. Губици немачких и усташко-домобранских снага су били знатно већи и процењени су на 30.000 људи.
Иако се у данима када је пробијен Сремски фронт Трећи Рајх налазио пред коначним сломом, немачка војска је упорно бранила положаје у Срему, јер су тако покривали одступање групе армија „Е“ која се повлачила из Грчке. Такође, немачка врховна команда је још раније донела одлуку да се на простору западне Мађарске, Југославије, Аустрије и Чехословачке формирају фронтови, на којима би се према немачким пројекцијама пружила последња одбрана Рајха док се ситуација не промени у корист Немачке. Због тога, у данима када су совјетске армије биле пред Берлином, још увек су се водиле тешке борбе у централној Мађарској и на Сремском фронту, а Загреб, Љубљана и Беч су још увек били под немачком контролом.
Пробој Сремског фронта је означио прекретницу у Другом светском рату на територији Југославије. У следећих, нешто мање од месец дана, југословенске армије су избиле на словеначко-аустријску границу и тако сопственим снагама ослободиле своју земљу.
Године 2021. Музеј Војводине је добио на поклон макету која приказује Спомен-обележје Сремски фронт код Шида. Макета је рађена за потребе изложбе Награда Ђорђе Табаковић – 25 година континуитета, у размери R=1:500 и представља приказ објекта и морфологије околног терена. На макети се налази QR код, који након скенирања у апликацији Сремски фронт (може се скинути са Play store апликације) приказује војника са униформом из Другог светског рата који говори о историји објекта. QR код је рађен по узору на код који се налази у оригиналном објекту и заједно са апликацијом је део виртуалне туре комплекса спомен-подручја.
Др Александар Хорват, кустос – историчар