Шта повезује дивљу јабуку, Ренеa Магрита и Битлсе?

30.03.2023. | Археоботаничка башта

 

Сингл Битлса „Hey Jude” се појавио у продавницама плоча 26. августа 1968. Била је то прва синглица нове дискографске куће Apple Records. Истог дана су издате још три винила исте дискографске куће, али не и исте групе. Једном приликом Пол Макартни је изјавио да је велика зелена јабука, лого Apple Records-а, инспирисана белгијским надреалистом Ренеом Магритом и његовом сликом „Le Jeu de Mourre”. На слици је зелена јабука са натписом „Au revoir”, односно довиђења. Сви ми који волимо ову групу и одрасли смо уз окретање зелене јабуке на грамофону нисмо се претерано питали о којој сорти јабуке је заправо реч. На А страни налази се фотографија спољне стране јабуке са зеленом покожицом, док је на Б страни та иста јабука била уздужно пресечена напола. У питању је сорта Грени Смит. Настала је 1868. године у данашњем предграђу Сиднеја у Аустралији. Преме изјавама савременика, којe су записанe у локалним новинама из 1924. године, „бака” Смит је о пореклу прве јабуке у свом воћњаку испричала следећу причу. Једном приликом донела је неке кутије џина са тржнице у Сиднеју у којима су се налазили остаци неких јабука са Тасманије; биле су труле и она их је бацила низ поток. Претпоставља се да је госпођа Смит споменула да су остаци у кутијама припадали дивљој јабуци. У близини потока се по легенди запатило семе. Усамљено дрво дивље јабуке на ободу воћњака било је окружено поленом племенитих сорти. Ретко ћете наћи две потпуно исте јединке јабуке израсле из семена. Јабуке имају тенденцију да мутирају и да се мењају. Нове сорте често су настајале у дивљини, без икакве спознаје о њиховом пореклу. Стандардизоване сорте које видимо на тржишту нису узгајане из семена, већ су клонови, настали калемљењем са оригиналног дрвета. Јабука Грени Смит се показала као одлична сорта за кување. Испоставило се да има прођу на тржишту. Њен потенцијал као стоне, десертне јабуке, међутим, није био препознат све док неки препродавци воћа нису открили да се оне чувају боље од било које друге сорте. У пољопривредном часопису из 1895. године рекламира се на следећи начин: „Грени Смит садница из Новог Јужног Велса узгојена из семена дивље јабуке у близини Рајда, на реци Парамата”. Своју експанзију је доживела са Првим светским ратом када се са аустралијским трупама проширила по целом свету. Данас је једна од најпродаванијих сорти јабуке. До 60-их година 20. века постала је синоним за јабуку. Одговоре на питање да ли је и у којој мери дивља јабука заиста учествовала у стварању модерних сорти дала су недавна истраживања објављена у једном од водећих научних часописа PloS Genetics. Код чак 18% модерних сорти јабука установљен je удео гена дивље јабуке (Malus sylvestris). Међу њима се налазе и комерцијалне сорте попут Грени Смит, Мишелин, Антоновка и Ајми. Средњи удео дивље јабуке у генофонду домаће јабуке износи 47%. Овом студијом је, са једне стране, потврђено да је домаћа јабука настала у централној Азији од Malus sieversii, али да је касније, на тзв. Путу свиле, дивља јабука која расте у Европи дала значајан генетски допринос стварању онога што ми зовемо домаћа јабука. Двосмерни ток гена између припитомљене јабуке и европске дивље јабуке довео је до тога да је припитомљена јабука тренутно генетски сличнија овом секундарном генском фонду него свом претку, централноазијској дивљој јабуци. Ако нисте у прилици да једете дивљу јабуку, а жељни сте укуса праисторије, довољно је да загризите зелену јабуку сорте Грени Смит и доћи ћете барем на половину жељеног пута.

 

Александар Медовић, археоботаничар

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar