За Збирку савремене уметности Музеја Војводине откупљена је скулптура од стакла, рад новосадске уметнице Мирјане Благојев под називом Пандорина кутија. Откуп је реализован средствима добијеним на Конкурсу Републичког Министарства културе и информисања 2015. године.
Последњих година вајарка Мирјана Благојев у фокус својих интресовања поставља стакло и огледала као материјал за њене тродимензионалне објекте. Од ових материјала она гради амбијенталне целине, које забележене објективом фотоапарата често укључују и посматрачев лик. На тај начин посматрачи њених уметничких радова, истовремено постају и учесници. Она проблематизује однос дела и његовог окружења.
Осим рефлексије када су у питању огледала, ова уметница је одушевљена и феноменом транспарентности везаним за стаклене површине. Слично лејерима у компјутерском програму Фотошопу, она из слојева стаклених површина гради коцке од стакла са представама. Кад су у питању ове коцке оно што је најзанимљивије је да уз помоћ овог материјала на истој површини видимо простор који се налази испред нас и иза нас – феномен излога. На тај начин успева да прикаже два простора која иначе не можемо да сагледамо у истом тренутку. Тако се и у Пандориној кутији ове вајарке налазе слојеви стакла на којима је латинични натпис hope, што би у преводу са енглеског значило нада. Тако је Мирјана Благојев транспарентним слојевима који нестају у даљини успела да визуелно представи један потпуно апстрактни појам као што је нада коју сви држимо негде дубоко у својој души и не смемо да је отворимо баш као ни Пандорину кутију да нам не би нестала заувек.
Осим ове стаклене скулптуре у власништву нашег музеја, Мирјана Благојев је направила још неколико скулптура од стакла у облику коцке. Унутар једне је на нов начин представљен стари наратив Слепац води слепца. Уместо распричаности ремек дела Питера Бројгела старијег, овде је тема сведена на ниво знака. Сваки слепац је представљен на засебном слоју стакла и тако ова уметница постиже ефекат кретања.
Друга стаклена коцка носи моћан назив – Разводњавање идеологије. На њеним транспарентним слојевима представљене су црвене петокраке, при чему се у доњем левом углу налази звезда јасних контура, да би из слоја у слој стакла та звезда постајала све разводњенија, као да је неко на акварел боју капао воду. Тако овај визуелно поетичан рад преиспитује појам идеологије, као и постојаности политичких убеђења.
Осим ове откупљене скулптуре, у Музеју Војводине се чува још неколико радова које је Мирјана Благојев поклонила нашој институцији после Колоније која је била у знаку рециклажне скулптуре. На војним отпадима које смо посетили те 2014. године, ова уметница је нашла инспирацију у саобраћајним знацима. Но, они су само форма или сталак на који она поставља сложеније предмете као што су калеидоскоп и перископ. Тако и на тим скулптурама наговештава интресовање за оптику, рефлексију, светлосна преламања и различите планове и перспективе. На тај начин ове скулптуре–знаци налазе се на пола пута између оптике и саобраћаја и да би се у целини схватиле захтевају интеракцију посматрача у игри откривања.
Драгана Гарић Јовичић, кустоскиња–историчарка уметности
Мирјана Благојев (Зрењанин, 1974) је дипломирала, магистрирала и докторирала на Академији уметности у Новом Саду, смер Вајарство. Године 2005. завршила је и мастер студије на Академији уметности у Стразбуру на смеру за стакло. Излагала је на више изложби у земљи и иностранству. Ради у звању доцента на Академији уметности, смер Вајарство.
