Штампање првог српског папирног новца и оснивање „Привилеговане народне банке Краљевине Србије“

18.07.2020. | Буди одговоран према духу и телу

Српска држава је након ослобођења од Турака почела са оснивањем најважнијих државних и културних институција као што су Народна библиотека (1832), Лицеј (1838), Друштво српске словесности (1841), Народни музеј (1844) и Народно позориште (1868). У време формирања ових институција у употреби су биле чак 43 различите монете страних држава. Први ковани новац у ослобођеној Србији емитован је 1868. са ликом Михаила Обреновића.

Новчани систем у Србији је уређен Законом о ковању сребрног новца који је донет 1873. године. Њиме је одлучено да динар буде једино средство плаћања. Нови сребрни динар је кован према правилима Латинске новчане уније у апоенима од 2, 1 и пола динара, а пуштен је у оптицај 1875. године. Први златни новац у Србији искован је 1879. у номиналној вредности од 20 динара, а поводом проглашења Краљевине Србије 6. марта 1882. године кован је златни новац у апоену од 10 и 20 динара.

Још пре званичног оснивања Народне банке постојали су покушаји да се штампају новчанице, али оне званично никада нису пуштене у оптицај. Припремајући се за рат са Османском царевином, 1876. године донета је законодавна одлука о издавању државног папирног новца. Приступило се набавци машине за штампање, хартије и боје. Штампани су номинали од 1, 5 10, 50 и 100 динара. Занимљиво је да се аутором новчанице од 5 динара сматра чувени сликар, песник и представник романтизма Ђура Јакшић, док је аутор новчанице од 10 динара сликар Ђорђе Крстић. Новчаница од 1 динара нема реверс, а на аверсима свих новчаница налази се попрсје кнеза Милана Обреновића и грб Кнежевине Србије. Све новчанице украшене су богатом орнаментиком. На реверсима приказана су попрсја кнеза Милоша Обреновића, књегиње Љубице и њиховог сина Михаила Обреновића. Осим тога, коришћени су мотиви женске фигуре у народној ношњи са снопом жита и српом, као и фигура српског војника са пушком, док се на апоенима од сто динара налазе фигура кнеза Михаила са руком на књизи и симболични приказ Другог српског устанка – кнез Милош са заставом, окружен групом људи. Све новчанице штампане су на белој хартији светлоплавом бојом. Сва слова су писана ћирилицом, осим имена гравера L. Duval, које је исписано латиницом. Новчанице носе датум 1. јул 1876, место Београд, а за државну благајну потписао је Ј. Живановић.

Закон о Народној банци донет је указом краља Милана Обреновића 6. јануара 1883, а објављен је у “Новинама Српским” 19. јануара 1883. године. Она је формално основана 1884. као приватно акционарско друштво под надзором државе и била је 16. централна банка у свету. Носила је назив Привилегована јер је имала искључиво право да издаје банкноте. Како није имала искуства у банкарским пословима Краљевина Србија је помоћ затражила од белгијских стручњака. Они су били спремни да помогну и послали су шефа рачуноводства своје Народне банке, Шарла Бошмана, који је помогао у оснивању српске банке и издавању прве новчанице. Истог датума, 2. јула 1884. када је основана Привилегована народна банка Краљевине Србије, пуштена је у оптицај и прва српска новчаница у апоену од 100 динара, заменљива у злату. Вредност новчаница од 100 динара била је идентична вредности новчанице од 100 француских, 100 швајцарских и 100 белгијских франака и за толико се мењала тада у тим европским државама. Златни динар, како је називана ова новчаница била је у ствари белгијска резервна новчаница од 100 франака. Штампање новчанице обављено је у Бриселу, а нумерисање и грифовање у самој Народној банци. За штампање је послужила хартија која је набављена још 1876. године.

Основна боја прве српске новчанице је тамно маслинастозелена. Тескт на лицу је написан на српском, ћирилицом. На наличју је текст исписан латиницом, на француском језику. Уместо “сто динара” – како пише на аверсу новчанице, на реверсу пише: “cent francs”. На аверсу су приказане две женске фигуре које придржавају табле са натписима “Цвети 1815”, која симболише почетак Другог српског устанка и таблу са натписом “Закон од 6. јануара 1883”, када је донета одлука о оснивању банке. Позадину текста сачињавају три круга у којима се скреће пажња на основне постулате стицања богатства. Два круга су испуњена мушким и женским фигурама, изнад којих стоји “рад ствара богатство”, односно “капитал и рад”. У средишњем кругу се налази женски профил са ловоровим венцем на глави.

На наличју банкноте налази се 10 женских фигура, натпис „Бог чува Србију“ постављен је у средиште, изнад седеће женске представе – персонификације Србије, са ловоровим венцем око главе, која је ослоњена на штит са српским грбом. Око ње је распоређено 6 женских прилика. На самом врху налазе се ћирилични натписи „трговина“ и „радиност“, док је испод њих текст на француском. Са леве стране је дат превод назива банке, а на десној је исписано „сто франака плаћа доносиоцу у злату“.

Упркос великом труду да се изда прва српска новчаница, она није наишла на нарочито добар одзив у народу након пуштања у оптицај. Разлози за то налазе се у неповерењу народа због непознавања папирног новца као средства плаћања и у њеној превеликој вредности за промет у Србији. Убрзо након емитовања новчанице од 100 динара, предложено је да се израде привремене новчанице са смањеном вредношћу – од 50, 20 или 10 динара.

Први гувернер Народне банке Србије био је Алекса Спасић, истакнути економиста, министар финансија од 1883. до 1884, заступник министра народне привреде, директор Управе фондова, члан Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије.