Илегална штампа НОП-а у Војводини била је веома развијена: још од лета 1941, покренуто је преко 600 листова и билтена. а један од најзначајнијих био је лист Истина, који је изашао у чак 113 бројева. Крајем лета 1942. руководство Народноослободилачког покрета у Срему донело је одлуку да се за потребе штампања све већег броја листова, плаката и другог пропагандног материјала набави штампарска машина. Два лучка радника из Београда пронашла су у малој штампарији руског емигранта Бољшакова штампарску машину и купили је, под изговором да је купују за једног шабачког штампара. То је америкен-тигл машина, произведена 20-их година прошлог века у Бечу. Радила је на ножни погон. Боје, алат и додатни делови за штампарију активисти Покрета су украли из штампарије окупаторских листова Ново време и Донаувцајтунг.
Тигл је, растављен, кочијама пренет до напуштене фабрике чоколаде у којој је био чувар некадашњи учесник Октобарске револуције и симпатизер Покрета Илија Равин. Неколико дана касније машина је чамцем пренета у Белегиш. Немачкој патроли, која је наишла док су утоваривали тигл у чамац, речено је да је то расходована машина коју возе у смедеревску железару на прераду.
База за штампарију ископана је на салашу Мите Шушњара, угледног и богатог сељака из Сурдука. Рупа за базу копана је седам ноћи. Била је пет метара дугачка, два и по метра широка и два метра дубока, а изнад ње је био метар и по дебео слој набијене земље.
База је била првенствено намењена за штампање листова Слободна Војводина и Наша борба, али су у њој штампани и плакати, леци, па чак и неколико књига и брошура. Радила је од октобра 1943. до септембра 1944. године.
Мита Шушњар није дочекао ослобођење. Под недовољно јасним околностима убила је 21. септембра 1944. усташка стража, на улазу у Стару Пазову, приликом одласка на пијацу. База са штампаријом, међутим, није била откривена до ослобођења.
