Један од најстрашнијих логора смрти у читавој Европи за време Другог светског рата налазио се у Независној Држави Хрватској. Био је то Јасеновац, отворен на пролеће 1941. године. Етничко чишћење Срба, Јевреја и Рома спровођено је на толико свирепе начине да су и изасланици Немачког рајха у НДХ били згрожени пред сценама ликвидације више од 700.000 мушкараца, жена, старих и деце. Неке рачунице мртве броје скоро до милион.
Велики логорски комплекс имао је више сектора. „Логор број V“ био је намењен искључиво за смештај и ликвидацију најмлађих. Имплементација различитих метода над невином децом, као што су издвајање оних наизглед снажнијих ради васпитавања у усташком духу, а против сопственог народа или селекција слабијих ради зазидавања, страшног мучења, паљења и затварања у заражене собе, говори у прилог страхотама за које су усташе биле видно способне. Када су једног од надређених у логору питали шта да чине са вишком деце која су масовно вагонима довођена у Јасеновац, он је за ноге дохватио оближње дете и свом снагом га треснуо о зид, а дете је са расцопаном лобањом пало мртво. Он се насмејао, давајући остатку сличних јунака јасну идеју за решење овог „проблема“.
Изгладнели малишани у логору Јасеновац
Застрашујућа бројка од 75.000 поубијане нејачи само унутар логор комплекса сугерише језиву извесност да су остала деца убијана мацолама, дављена у Сави, растрзана или гоњена попут животиња остављајући своје слабе кости тамо где их људи више нису могли пронаћи, можда тачно уз логорске бараке или обалу Саве, без имена и трага. Интервенцијом хуманитарне раднице која је ризиковала свој живот, Аустријанке по пореклу, Диане Будисављевић, супруге Србина Јулија Будисављевића, спасено је око 12.000 малишана од сигурне смрти.
Дианa Будисављевић
Ужас логора Јасеновац у НДХ опомиње нас да никада не заборавимо шта се догодило људима и невиној деци, само због тога што се као Срби, Јевреји или Роми нису уклапали у туђу идеју стварности. У Јасеновачком „логор комплексу број V“ свесно је спровођен геноцид над најмлађима.
Димитрије Михајловић, кустос – историчар
