На Ликовној колонији Музеја Војводине одржаној 2015. године под слоганом Уведимо илустрацију и стрип у музеје, један од учесника је био и графички дизајнер, илустратор и стрипаџија Ивица Стевановић. Љубитељима девете уметности не треба га посебно представљати, а онима којима није познат треба рећи да је овај духовити Нишлија магистрирао на Новосадској Академији уметности, на смеру Графичких комуникација. Од 2000. године је ванредни професор на истој Академији, где предаје Графику књиге, као и изборни предмет Стрип.
Збирку савремене уметности Музеја Војводине обогатио је за јединствено стрип остварење Сан као смрти дар, које се састоји из четири табле и додатка у виду поеме која је једна изгубљена песма романтичара Лазе Костића, како тврди Стевановић. Утолико је овај дар музеју велики куриозитет јер приказује и песничку страну једног визуелног уметника. За време трајања колоније уметници су посетили чувени Дворац у Челареву, депанданс Музеја Војводине. Амбијент овог некада велелепног дворца, као и незаобилазна романтично-трагична љубав Ленке и Лазе која се везује за њега, инспирисала је Стевановића да нацрта стрип и напише песму.
Прва табла представља степениште челаревског дворца на коме Ленка у заносу свира клавир. Наредна табла приказује опчињеног, заљубљеног Лазу, који не скида поглед са своје вољене драге. У другом плану је надреални призор – скелет коња, дете које лебди и мали од палубе који пита Лазу: Еј шефе имаш мало ватре!? То је класичан Стевановићев обрт, којим успева да насмеје, као и да спусти патос и патетику. Осим препознатљивог хумора, оно што одушевљава поклонике Стевановићеве уметности је лакоћа, сигурност и убедљивост цртежа. Детаљи су живописни, али су увек у функцији целине и никад не нарушавају нарацију
На трећој табли је префињени и продуховљени Ленкин лик поред скулптуре лежећег лава чувара са капије челаревског дворца, док доњи кадар приказује престрављеног Лазу који као да је видео духа. И јесте – Ленка је само његово привиђење! На клавирским диркама, њене нежне, дуге прсте, води Смрт сама. Последња табла је најболнија. Ту песник покушава да додирне своју вољену, али уместо ње хвата само празнину на клавирској столичици.
Драгана Гарић Јовичић, кустоскиња – историчарка уметности
Ивица Стевановић (Ниш, 1977) је публиковао неколико хиљада илустрација у уџбеницима и сликовницама, међу којима посебно место заузимају: Буквар (Зaвод за уџбенике и наставна средства, 2003), Царево ново одело (Креативни центар, 2005), Дај ми крила један круг (Креативни центар, 2006), Језик, језик – е па шта је… (Креативни центар, 2008), Метеорологија (Креативни центар, 2009)… Такође, аутор је и неколико сјајних графичких романа: Љубазни лешеви (СКЦ НС, 2004), ЛЛЛ (СКЦ НС, 2005), L’Anatomie du ciel (Les Humanoides Associes, 2006), Катил (Еверест медиа, 2007). Године 2009, уз подршку Одбора за грађанску иницијативу (ОГИ) из Ниша, реализује ауторско издање Гнусобно-сподобни случајеви, или удеси, збирку кратких апсурдних стрипова обојених нишком лексиком. У периоду 2010–2013, са групом новосадских илустратора ради на капиталном пројекту о српској митологији, иза којег је стао Миленко Бодирогић као текстописац и издавач (Орфелин издаваштво). Исти издавач стао је 2014. године иза чудновате збирке кратких стрипова под називом Изгубљени случајеви (Орфелин & Комико). Као илустратор интензивно сарађује са америчким писцем и уредником Џефом Вандермером (Jeff Wandermeer) i njegovom ženom Ен (Ann), објављујући илустрације у њиховим делима: Steampunk Reloaded (Tachyon, 2010), The Thackery T. Lambshead Cabinet of Curiosities (Harper Collins, 2011) i Wonderbook (Abrams, 2013). Добитник је више признања и награда из области илустрације, карикатуре, стрипа и дизајна.
