На Ликовној колонији Музеја Војводине одржаној 2015. године у кулпинском дворцу учествовала је и илустраторка Јелена Васиљевић. Ова млада уметница је још тада, пре шест година, иза себе имала довољно запажених радова и награда да би се нашла у друштву искусних илустратора, као што су Ивица Стевановић, Милета Поштић, Марина Милановић и Бранко Ђукић.
Илустрације Јелене Васиљевић носе одушевљење природом и светом који је окружује. Ова млада уметница истиче да на њеним радовима „мање-више“ и та минималистичка естетика уноси лакоћу и мирноћу источњачких калиграфа. У питању је снага опажања са којом ова ауторка понире у суштину облика, карактера и линија, да би поентирала са неким упечатљивим детаљем. Има међу њеним јунацима и кувара и молера, али понајвише животиња (медведа, птица, риба). Но, не треба да вас превари привидна једноставност њених илустрација – у питању је одраз дубине њене личности, као и зрелости са којом посматра свет око себе.
На колонији у Кулпину ову талентовану илустраторку је надахнула прича о фасцинантној личности Софије, унуке Лазара Дунђерског, једног од најимућнијих Срба кроз историју. Она је била прва Српкиња џокеј. Победила је у трци на Царевој ћуприји на кобили Фатими, коју је толико волела да ју је чак уводила и у своју спаваћу собу.
Тако је Софија осим на портрету Паје Јовановића, који се чува у Галерији Матице српске, представљена и на три табле стрипа Јелене Васиљевић. Овај стрип носи назив Софијин неиздрж и више је прича у три слике, него класичан стрип. Прва табла приказује Галерију Матице српске ноћу. На њој је представљена публика испред великог портрета Софије Дунђерски. Потом видимо празан рам, као да је портретисана „збрисала“ са платна. На следећој табли у горњем левом углу композиције видимо младу даму на коњу како слободно јаше и закључујемо да је дефинитивно одлучила да побегне из досадне галеријске колотечине. На трећој слици видимо и куда је њен неиздрж одвео. То је Дворац породице Дунђерски у Челареву, где је проводила детиње дане. Тако откривамо да ова дама на коњу са портрета Паје Јовановића походи ирационалне пределе својих раних сећања, баш као што то сви понекад чинимо.
Драгана Гарић Јовичић, кустоскиња — историчарка уметности
