Музејски комплекс Кулпин, депанданс Музеја Војводине, обухвата два дворца са помоћним објектима и великим парком.

У згради некадашњег житног магацина постављене су тематске изложбе које чине целину о развоју доминантних грана пољопривреде у овом делу Војводине, у општини Бачки Петровац.

Једна од изложби је Историјат гајења конопље, чији су аутори проф. др Јан Кишгеци и дипл. инжењер Јарослав Љекар.

Конопља је, пре свега, гајена због влакана. Интензивније гајење конопље на подручју данашње Војводине започето је у 15. и 16 веку. Половином 19. века она се у овим крајевима углавном гајила за кућне потребе, а мање за продају.

Уз помоћ карата, докумената, фотографија и алата за прераду овом изложбом је приказано гајење конопље и њена прерада у кућној радиности.

Механичка обрада сасушене стабљике конопље је подразумевала ломљење и трлење, млевење и чешљање. У те сврхе су се користиле различите наменске справе.

Ступа, Кулпин, 20. век

Ступа (велика или ретка трлица како је зову Словаци, док је код Срба познатa и као цецалица, набијача, трепача) је дрвена справа која је служила за ломљење стабљике конопље. Састоји се из фиксног и покретног дела и постављена је на четири ноге. Фиксни део има обично три или четири дуже дрвене даске наоштрене са горње стране док покретни део тзв. „набијач“, причвршћен само једним делом за постоље ногара, има две или три дрвене даске наоштрене са доње стране. Набијач је покретан дрвеном дршком. У народу јужно од Саве и Дунава овај тип ступе је познат као пречанска или бачка ступа и тамо је стигао управо из Војводине. Ступа се ручно покретала наглим дизањем и спуштањем горњег покретног дела „набијача“ у доње даске фиксног дела при чему долази до ломљења дрвенастог дела сасушених стабљика конопље, постављених попречно у ступи, и тада се одвајао поздер. Прво се ломио сноп од корена, а затим друга половина снопа од класја.

Тања Ђуђић, виша кустоскиња, етнолошкиња

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar