Шумска лоза (Vitis sylvestris) - Музеј Војводине

Шумска лоза (Vitis sylvestris)

03.11.2022. | Археоботаничка башта

Један од највећих изазова у Археоботаничкој башти Музеја Војводине представљала је шумска лоза. У народу je позната и као „дивља лоза“. Својим бујним растом и пењачким способностима „угушила“ је пола биљака у башти. Брзина којом се ширила, нарочито од јуна месеца, задивила је чак и мене. Међутим, то и није било велико изненађење. Ова биљка гради непрегледне природне сводове у плавним шумама поред већих, равничарских река и у њиховим рукавацима. Од друге половине године шумску лозу красе ретки и разређени, тзв. рехуљави гроздови, са црним, или црвенкастим бобицама накиселог укус, чак и кад су потпуно зреле. Карактерише их дебела покожица са мало меса плода. Шумска лоза обилно цвета, али замеће мало плодова (Mratinić and Kojić 1998). Садржи 3–4 семенке округластог oблика (Karasik et al. 2018). Управо их ова особина одваја од културне лозе. Осим тога, шумска лоза је за разлику од култивисане дводома биљка – то су биљке код којих се на одвојеним индивидуама налазе мушки и женски цветови. „Мушка“ биљка је у башти посађена у априлу 2014. године. Међутим, лоза није „рађала“ све до 2017. када се „мушкој“ није придружила „женска“ биљка.

Често питање које веома често постављају знатижељни посетиоци Музеја је: „Када је почела да се узгаја винова лоза у Војводини?“ За сада је то, барем када говоримо о овом праисторијском, „пивопијском“ региону (Kroll and Reed 2016; Medović et al. 2021), још увек датум који се везује за римског цара Проба. Најранији биомолекуларни, археолошки и археоботанички докази о прављењу вина и о виноградарству на Блиском Истоку датирају 6000–5800 године п. н. е., односно у рани неолит. Налази се везују за подручје Грузије на Јужном Кавказу (McGovern et al. 2017). У централној Европи, употреба култивисане винове лозе је документована тек на каснобронзанодобном насељу у Аустрији (Kohler-Schneider 2001).

Налази шумске лозе на археолошким локалитетима су ретки иако се налазишта налазе на обалама река. Појављују се појединачно још од неолита (van Zeist 2002), односно бронзаног доба (Medović 2002). Од киселих бобица са мало сока тешко може да се направи вино. Међутм, бобице су веома освежавајуће. Листови младе лозе могу се искористити за завијање сармица (Grlić 1990).

 

Александар Медовић, археоботаничар

Литература

  • Grlić L (1990) Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. August Cesarec, Zagreb.
  • Karasik A, Rahimi O, David M, et al (2018) Development of a 3D seed morphological tool for grapevine variety identification, and its comparison with SSR analysis. Sci Rep 8:6545. https://doi.org/10.1038/s41598-018-24738-9.
  • Kohler-Schneider M (2001) Verkohlte Kultur- und Wildpflanzenreste aus Stillfried an der March als Spiegel spätbronzezeitlicher Landwirtschaft im Weinviertel, Niederösterreich. Verl. der Österr. Akad. der Wiss, Wien.
  • Kroll H, Reed K (2016) Die Archäobotanik. Feudvar 3. Würzburg University Press, Würzburg.
  • McGovern P, Jalabadze M, Batiuk S, et al (2017) Early Neolithic wine of Georgia in the South Caucasus. Proc Natl Acad Sci 114:E10309–E10318. https://doi.org/10.1073/pnas.1714728114.
  • Medović A (2002) Archaäobotanische Untersuchungen in der metallzeitlichen Siedlung Židovar, Vojvodina/Jugoslawien. Ein Vorbericht. Starinar 52: 181–190.
  • Medović A, Marjanović-Jeromela A, Mikić A (2021) An update to the La Tène plant economy in northern Serbia. Ratar Povrt 58: 53–65. https://doi.org/10.5937/ratpov58-33250.
  • Mratinić E, Kojić M (1998) Samonikle vrste voćaka Srbije. Institut za istraživanja u poljoprivredi “Srbija”, Beograd.
  • Ramos MJN, Coito JL, Silva HG, et al (2014) Flower development and sex specification in wild grapevine. BMC Genomics 15: 1095. https://doi.org/10.1186/1471-2164-15-1095.
  • Van Zeist W (2002) Plant husbandry and vegetation of tell Gomolava, Vojvodina, Yugoslavia. Palaeohistoria 43/44 (2001/2002): 87–115.

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar