Прва торба настала је у праисторији и била је израђена од коже. Занимљив је податак да је била намењена мушкарцима, који су је углавном користили за ношење оруђа и оружја за лов. Касније током историјског развоја, торба се готово увек везивала за жену. Била она мала или велика, кожна, хеклана или плетена, за ношење у руци, на рамену или преко тела, представљала је обавезан модни детаљ сваке жене.
Историја ташне сеже у дубоку прошлост, али онаква какву је познајемо данас, настаје у 19. веку. У почетку је била привилегија само богате жене, супруге банкара и чиновника, ношена на свечаностима и у шетњама. Нешто касније постаје део аксесоара сваке грађанке.
Пре него што је ташна ушла у ширу употребу, сличну намену имали су шатлени, велике украсне копче окачене о појас, са којих су висиле маказице, кључеви, парфеми и јастучићи за игле. Исту намену су имали и муфови, од крзна или плиша, који су имали унутрашњи џеп у постави. Они су били актуелни у другој половини 19. и почетком 20. века. У то време су биле у употреби и ташнице малих димензија, које су служиле за ситан новац, као и оне за ношење прибора за ручни рад, као и ташне за позоришни двоглед.
Потреба за ташнама се јавља онда када жене почињу да носе сукње које истичу њихову фигуру. Осим тога, жене почетком 19. века почињу саме да излазе у јавност и отуда је потреба за сталним ношењем ташне постала већа. Може се рећи да је то време када женска ташна постаје један од симбола женске еманципације.
Крајем 19. и у првим деценијама 20. века, у Војводини су биле популарне торбице са учкуром, од перлица и веза. Двадесетих година прошлог века почеле су се израђивати ташне намењене модерној жени, у складу са њеним новим стилом облачења, те тако постају обавезан модни детаљ. Наредних деценија ће бити посебно изражена шароликост облика, величина и начина декорације женских торбица.
