Тенис се у Војводини појавио 1879. године, и то као игра за забаву и разоноду. Играо се у велепоседничким и племићким круговима, као и у војним гарнизонима. Почетак тениског спорта јавља се у водећим местима Војводине – Зрењанину, Сомбору, Суботици, Новом Саду… у Великом Бечкереку – данашњем Зрењанину, 1902, 1903, 1906. године организовани су велики турнири у тенису.
Први играчи и играчице тениса нису имали специјалну спортску опрему као данашњи такмичари, већ се играло у свакодневним оделима – жене у дугачким хаљинама, са шеширом на глави, док би мушкарци само скинули капуте, и, уз дозволу своје партнерке – заврнули рукаве на кошуљи. За време игре, мушкарац је морао да буде „каваљер“ – није смео својој партнерки додати „неупотребљиву“ лопту. То се сматрало као некултуран гест. Играчица је стајала на средини игралишта и враћала само оне лопте које је могла из тог положаја да дохвати. Код игре мушкараца такође није било фер да се дода кратка лопта – играч је морао у сваком погледу да буде „џентлмен“.
Први тениски спортски клуб на територији Војводине основан је у Новом Саду 1922. године, под именом Новосадски тениски клуб. Један од најпознатијих тенисера из Војводине, а и Југославије, у периоду од 1922. до 1930. године био је Ђорђе Дунђерски, члан Новосадског тениског клуба. Био је први југословенски тенисер који је бранио боје Југославије на Олимпијади у Паризу 1924. године. Дунђерски је имао велике успехе на свим такмичењима на којима је учествовао, како у земљи тако и у иностранству. Поготово је значајно освојено друго место на шампионату у Женеви 1920. године. Дунђерски је био у саставу државне репрезентације 1927. године, када Југославија по први пут учествује у такмичењу за Дејвис куп.
Тенис је прва спортска грана која је врло брзо почела да се развија у свим местима Војводине и већ својом појавом стекла велики број љубитеља. Све до 1941. године Војводина је била центар тениског спорта у Југославији.
У Музеју Војводине се чува плакета прављена поводом интернационалног тениског првенства одржаног у Новом Саду 1933. године.
Слободан Гужвица
