Тимофејева пшеница (Triticum timopheevii)
У јесен 2019, 23. октобра, у Археоботаничкој башти Музеја Војводине из земље су истовремено никле прве влати двеју пшеница: тимофејеве пшенице (Triticum timopheevii) и дивље тимофејеве пшенице (Triticum armeniacum). Обе су тетраплоидне врсте. Дивља тимофејева пшеница још увек може да се пронађе у пределу Блиског Истока и широј околини, укључујући Закавказје. Дивљу тимофејеву пшеницу карактерише висок садржај протеина у зрну (30%). Осим тога биљка је отпорна на болести, нпр. пепелницу и гар. Међутим, ову плевну пшеницу одликују лоши приноси, као и ломљив клас.
Слика 1. Клас дивље тимофејева пшенице у цвату. Извор: Археоботаничка башта Музеја Војводине, мај 2021.
Тимофејева пшеница је доместификована форма дивље тимофејеве пшенице. Гајила се као популација помешана са једнозрном пшеницом (T. monococcum) у западној Грузији где ју је открио Жуковски 1922. Има компактан клас (40‒45 класића/10 цм класно вретено) који се при зрењу ломи на класиће. У класићима се налазе по два зрна. Осје је меко, танко и 4‒7 цм дугачко. Тимофејева пшеница се адаптирала на хладну, влажну климу. Незахтевна је на топлоту и отпорна на прекомерну влагу. Од зрна се добија брашно високог квалитета од којег се прави одличан хлеб. Тимофејева пшеница је позната по томе што је резистентна на широку лепезу болести.
Слика 2. Клијање „голог“ зрна тимофејеве пшенице. Извор: Археоботаничка башта Музеја Војводине, октобар 2022.
Слика 3. Класје тимофејеве пшенице. Извор: Археоботаничка башта Музеја Војводине, јун 2020.
Која је веза ове две врсте са нашим подручјем? Пре три деценије на археолошком локалитету Феудвар код Мошорина откривена је већа залиха угљенисане пшенице, за археоботаничаре чудног зрна и још чуднијих рачви класића (Kroll and Reed 2016). Пронађена је у бронзанодобном слоју овог археолошког насеља. На почетку се веровало да је то у ствари „недозрела двозрна пшеница“ (Borojević 1991).
Слика 4. Угљенисано зрно и рачвa класића са локалитета Феудвар код Мошорина. Снимци начињени електронским микроскопом. Извор: Департман за биологију универзитета у Новом Саду.
Међутим, налази ове „недозреле двозрне пшенице“ почели су да се множе не само на Балкану, већ и у Централној Европи. Осим у бронзаном добу, новооткривена пшеница се појавила и у неолитским насељима. Просторно су почели да се издвајају центри распростирања. Један од центара је и југоисточни део Панонске низије. Ту се издвајају три каснонеолитска насеља: Горжа у Мађарској (Medović and Horváth 2012), Ујвар у Румунији (Fischer and Rösch 2004) и Борђош у Србији (Hofmann et al., у штампи). Нова врста пшенице која је била присутна широм западне Азије и Европе током неолита и бронзаног доба је највероватније нестала са њива пре краја 1. миленијума пре нове ере.
Снимак 1. Угљенисана рачва класића тимофејеве пшенице са каснонеолитског налазишта Борђош код Новог Бечеја под бинокуларном лупом. Извор: Музеј Војводине.
Иако је од проналаска угљенисаних зрна ове пшенице протекло три деценије, у археоботаничкој литератури ова пшеница се све до скора водила под радним називом „нова плевичаста пшеница“ („new glume wheat“). Морфолошки, угљенисани налази ове врсте се најбоље поклапају са тимофејевом пшеницом. Дуго се чекало на потврду коју је пружила анализа древног ДНК (Czajkowska et al. 2020). Резултати анализе спроведених на материјалу који потичу са седам локалитета из Европе и Турске, међу којима су били и налази са Феудвара, недвосмислено пружају доказ да је „нова плевичаста пшеница“ члан Triticum timopheevii групе.
Знамо да су класови пшенице пронађене на Феудвару били много краћи од класова двозрне и једнозрне пшенице, као и крупника. Осим тога, тимофејева пшеница има изузетно дугу стабљику. То значи да је највероватније тимофејева пшеница могла лако да се препозна на њиви у односу на остале врсте пшенице. Није била међу главним житарицама у биљној привреди бронзанодобног Феудвара. Имала је, вероватно неку посебну намену. За разлику од бронзаног доба, чини се да је улога ове пшенице била много значајнија у касном неолиту. Узгајала се, вероватно, као озими усев (Kohler-Schneider 2001). Чувала се и сејала у класићима; зрна су била обавијена плевицама. Тако су била додатно заштићена од болести и штеточина.
Слика 5. Висина тимофејеве пшенице је импозантна, око 170 цм. Извор: Археоботаничка башта Музеја Војводине, мај 2020.
Александар Медовић, археоботаничар
Литература
- Borojević K (1991) Emmer aus Feudvar. In: Hänsel B, Medović P (eds) Vorbericht über die 491 jugoslawisch-deutschen Ausgrabungen in der Siedlung von Feudvar bei Mošorin (Gem. Titel, 492 Vojvodina) von 1986–1990: Bronzezeit–Vorrömische Eisenzeit. Philipp von Zabern, Darmstadt, pp 171–177.
- Czajkowska BI, Bogaard A, Charles M, et al (2020) Ancient DNA typing indicates that the “new” glume wheat of early Eurasian agriculture is a cultivated member of the Triticum timopheevii group. J Archaeol Sci 123:105258. https://doi.org/10.1016/j.jas.2020.105258.
- Fischer E, Rösch M (2004) Vorbericht über die rumänisch-deutschen Prospektionen und Ausgrabungen in der befestigten Tellsiedlung von Uivar, jud. Timis, Rumänien (1998–2002). Archäobotanische Untersuchungen. Prähistorische Z 79: 209–220.
- Hofmann R, Medović A, Marković SB, et al ( у штампи) Filling of the Late Neolithic ditch: New data on dating, subsistence and environment from a circular enclosure in Borđoš, Vojvodina, Serbia.
- Kohler-Schneider M (2001) Verkohlte Kultur- und Wildpflanzenreste aus Stillfried an der March als Spiegel spätbronzezeitlicher Landwirtschaft im Weinviertel, Niederösterreich. Verl. der Österr. Akad. der Wiss, Wien.
- Kroll H, Reed K (2016) Die Archäobotanik. Feudvar 3. Würzburg University Press, Würzburg.
- Medović A, Horváth F (2012) Content of a storage jar from the Late Neolithic site of Hódmezővásárhely-Gorzsa, south Hungary: a thousand carbonized seeds of Abutilon theophrasti Medic. Veg Hist Archaeobotany 21: 215–220. https://doi.org/10.1007/s00334-011-0319-x.
