Торбе наших предака

02.04.2021. | Буди одговоран према духу и телу

Торба је одувек била веома важан и неопходан предмет који човек користи при изласку из куће, било да су у питању неке свечане прилике, одлазак на њиву, пијацу или вашар. Зато торбе делимо на свечане и свакодневне, тј. радне. Торбе су користили сви: млађе и старије жене, мушкарци и деца из свих етничких заједница које живе у Војводини. Главна одлика орнамената на торбама је да су они једноставни, мање захтевни у ткачком смислу од орнамената на ћилимима и да су бирани тако да задовоље потребе онога ко их користи.

Различите стране вунене свечане торбе, 1904, Срби, Лалић, Бачка

Свечана торба за ношење колача о Божићу, 1890, Буњевци, Бајмок, Бачка

Свечане вунене торбе су коришћене приликом спровођења одређеног обичаја, као што је, на пример, ношење колача куму или тек удатој сестри о Божићу. Оне су ткане на „уском“ разбоју, чунканом и клечаном техником, са кудељном нити као основом и вуненом нити као потком. Главно обележје вунених торби су њихове различите стране односно различити орнаменти на странама торби. Тако су, на пример, на једној страни исткане разнобојне пруге различитих димензија, а на другој неки живописан орнамент преузет са ћилима. Тај орнамент је носећи орнамент на ћилиму, али да би био исткан на торби мора да претрпи одређене измене у димензијама, па и у избору и слагању боја. Веште ткаље су то са лакоћом изводиле, а оне које су биле мање веште бирале су мање орнаменте који нису морали много да се мењају. Вунене торбе су углавном биле квадратног облика, а њихове просечне димензије су износиле 50 х 50 цм.

Различите стране вунене торбе са мање захтевним орнаментима, око 1940, Срби, Пивнице, Бачка

Свакодневне или радне торбе су коришћене за ношење хране на њиву, књигā у школу или прибора за вез. Свакодневне или радне торбе су углавном ткане од кудељних нити и у основи и у потки. У народу се за такво ткање каже „кудеља по кудељи“. Те торбе су углавном биле исткане са уским пругама као јединим орнаментима. Неке торбе су имале поврс, али су чешће израђиване са упртама како би се лакше носио терет. Оне су углавном биле правоугаоне са просечном димензијом од 48 х 70 цм.

Кудељна торба са упртама за ношење хране на њиву, око 1910, Шокци, Сонта, Бачка

Вунена торба за ношење хране на њиву, око 1910, Румуни, Клек, Банат

Музеј Војводине данас чува 115 торби које су исткане крајем 19. и почетком 20. века. Различитих су димензија, различитих орнамената, али и различитих функција. Све торбе су биле део девојачких мираза, које су користили наши преци или их нису користили уопште, али су их сачували да би оне нашле своје место у нашем Музеју. Те торбе су сведоци друштвеног и социјалног положаја наших предака, али су такође сведоци и лепог, практичног и корисног.

Љиљана Трифуновић, музејска саветница – етнолог

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar