Кад знамо да је лето? Оног трена када видимо тушт у својој околини. Док год има тушта има и лета. Може да се нађе у дворишту, природи, или као на слици, усред пешачке зоне у центру града, углављен између канделабера и бехатона. Млади листови тушта су благо кисело-сланог укуса, са веома израженом аромом. Тада је, у комбинацији са другим поврћем, одличан за прављење салата. Старији листови такође могу да се користе у припреми хране. Кувају се и спремају као вариво, попут другог лиснатог поврћа.
Тушту је потребно пуно светлости, велика топлота, велика влажност и велика плодност на местима са мало вегетације. На обалама водених површина које су лети пресушиле, развијају се велике розете које су прилегнуте на земљи. Цвета и даје плод, чак и као мала биљка. Врло брзо расте. Довољно му је тек неколико недеља да заврши свој животни циклус. Расте као (користан) коров по вртовима и виноградима.
Иначе, име рода Portulaca потиче од латинске речи „portula“ (вратанца), због отвора на плоду (чаура са поклопцем), док име врсте потиче од латинске речи „oleraceus“ (повртни) указује на коришћење биљке као поврћа. Његово порекло је још увек мистериозно. Претпоставља се да потиче из неколико умерених подручја северне хемисфере: Евроазија, посебно јужна Европа, Европа, Западна Азија, Кина, Индија, али и подсахарске Африке, што би могло објаснити сукулентни аспект биљке.
На археолошком локалитету Феудвар код Мошорина пронађени су, ту и тамо, покоји угљенисани остаци ове биљке. Претпоставља се да су становници овог насеља умели да цене укус лета.
Александар Медовић, археоботаничар Музеја Војводине
