Усмерени на обрађивање земље и узгој стоке, многи наши преци живели су своје животе у складу са природним окружењем, у потпуности посвећени својим занимањима. Једно од важних занимања у традиционалном узгоју стоке у Војводини било је чување стоке на испаши. Чобани, пастири и свињари водили су своје животе свакодневно издвојени од осталог становништва, проводећи време у друштву својих стада и паса. Потреба за стварањем и осећај за лепо долазили су до изражаја кроз специфично уметничко стваралаштво ових људи. Уметност чувара стада са наших пашњака делом се разликује од доминантног фолклорног наслеђа са ових простора. У традиционалној нематеријалној култури Војводине постоји категорија чобанских песама и мелодија, свираних на инструментима специфичним за чобанску културу. Најчешћи музички инструмент међу пастирима била је фрула, као обавезан реквизит, без обзира да ли је особа знала да свира или је то само покушавала. Чобанске песме спадају у лирске, народне песме са пастирским мотивима, чији су аутори често били сами чобани.
Традиционалног сточарства у нашој околини више нема, али нам о културној посебности људи из ове професије најверније сведочи њихова материјална заоставштина. Велики део чобанске уметности своди се на ликовно изражавање. Најчешће се ради о индивидуалној, наивној уметности непознатих аутора. У складу са условима, подлога за ликовно изражавање ових уметника су предмети који су их окруживали у свакодневном животу и раду. Међу њима су све ствари које су припадале обавезној чобанској опреми, као што су: чобански штапови, бичеви, чутурице, тиквице за ракију, фруле, кожне каније и рогови. Ово је веома честа појава у традиционалном сточарству, а готово сваки пастир украшавао је своје предмете. Технике украшавања су резбарење и урезивање облика тањих или дебљих линија, а највише украшаван предмет је тиквица за ракију, чије обле ивице омогућавају урезивање сложенијих композиција. Мотиви ових уметничких дела су инсерти из свакодневног живота пастира, представе животиња, гајдаши и тамбураши, момак и девојка у изворној ношњи и многи други. За настанак ових уметничких дела заслужна је и природа професије која подразумева доста слободног времена, које су пастири користили за изражавање кроз уметност.
Збирке Етнолошког одељења Музеја Војводине садрже предмете који на себи преносе поруке уметника са пашњака и ливада, а са неким од ових изузетних предмета можете се упознати на сталној поставци Музеја Војводине, у згради у Дунавској 35, у Новом Саду.
Александар Антуновић, етнолог
