У уређењу ентеријера сеоских и градских кућа крајем 19. и почетком 20. века биле су уобичајене представе које су биле везане за важне догађаје из породичног живота, као што су фотографије чланова породице или успомене са ходочашћа. Међу њима су били и урамљени невестински венци.
У етнолошкој збирци Музеја Војводине налази се венац који је сачуван у словачкој породици у Бачком Петровцу. У центру урамљеног венца налази се фотографија младенаца у свечаној – свадбеној одећи. Невеста има на глави венац, а младожења украс на реверу као ознаку обредне функције. Фотографије су репрезентације друштвеног положаја, односа и вредности, као и онога што се сматрало вредним да се забележи и запамти, а склапање брака је у сеоским срединама почетком 20. века било најчешћи повод за фотографисање, како би се овековечио овај важан догађај. Свадба представља један од најважнијих догађаја у животном циклусу, али има истакнуто место и у друштвеном и у обичајном животу целе заједнице. Фотографије су снимали професионални фотографи у студијским условима или у екстеријеру, а фотографисани младенци су били у свечаној одећи, у уједначеним, уобичајеним позама.
Словачке невесте су носиле венац који се израђивао од вештачког папирног или воштаног цвећа плаве, беле и ружичасте боје, који је био окићен зеленим гранчицама. Постојало је више типова невестинског венца, у зависности од места и времена настанка. Углавном су били састављени од два једнака дела (предњег и задњег) који су се спајали на средини главе. Део венца је био постављен тако да пада преко груди и на горњи део леђа. Саставни део венца је обично чинио и девојачки украс од свилених трака који је везиван на потиљку.
Венац се често позајмљивао или изнајмљивао за свадбу. Богатије девојке су имале свој, и он би се после свадбе урамљивао и чувао на зиду. На тај начин, урамљен невестински венац био је успомена на један од најважнијих догађаја у породици, али и статусни симбол који су само имућнији могли себи да приуште.
Татјана Бугарски, виши кустос – етнолог
