Ускршња јаја су један од најпрепознатљивијих елемената ускршњих обичаја. Јаје се као симбол почетка и рађања појављивало у бројним митовима о постанку широм Старог света. Као наизглед нежив предмет из ког се рађа нови живот, оно је и симбол васкрснућа. Црвена боја, најчешћа боја ускршњих јаја, симболише живот и животну снагу.
У збирци Музеја Војводине налази се око 150 ускршњих јаја: међу њима су јаја бојена и шарана традиционалним техникама, али и она украшена на савремен начин. Највише су заступљена јаја шарана батик техником, односно воском. Посебно се истичу мање колекције традиционално израђених ускршњих јаја Срба са Косова, Мађара из Војловице, као и русинских, буњевачких и шокачких ускршњих јаја шараних воском и украшених разним материјалима.
Поред технике шарања и начина бојења, сви послови у вези са бојењем јаја били су строго утврђени. Јаја су бојена на Велики петак, а негде на Велики четвртак или Велику суботу. Код Срба су јаја поново бојена на Мали Ускрс (прва недеља после Ускрса). Јаје које је прво обојено називало се чуваркућа или чувар и њему се придавао највећи значај. Оно је обавезно било црвено. Чувано је на посебном месту у кући, најчешће све до следећег Ускрса.
Јаја су пре појаве индустријских боја бојена природним, најчешће биљним бојама. Црвена јаја су се добијала бојењем у биљци броћ, шљивовој кори, цвекли или варзилу. Смеђа боја се добијала кувањем у луковини, а зелена у спанаћу или младом житу, док се жута добијала помоћу млечике, сасе или шафрана.
Поред бојења, коришћене су и разне технике шарања јаја. Батик је техника којом се, уз помоћ шаралице, на јаје наносио течни восак. Када би се восак охладио и очврснуо, јаје се спуштало у боју. После тога се восак скидао, а на том месту су остајале шаре у природној боји љуске јајета. Ово је могло бити понављано неколико пута, са све тамнијим бојама, те су тако добијана јаја са разнобојним шарама. Ускршња јаја са изузетно финим шарама позната су под именом свилопис. Шаре су могле бити прављене и причвршћивањем листова или цветова за љуску пре бојења. Обојено јаје се могло украшавати наношењем киселине, која је остављала светлије трагове или гребањем оштрим предметом.
Најчешћи орнаменти на шараним јајима су геометријски и биљни; јављају се и натписи „Христос воскресе”, скраћеница Х. В, као и зооморфни и антропоморфни мотиви. Између традиционалних мотива и шара, на којима се запажају локалне, али и неке универзалне карактеристике, увек су се појављивале и личне, јединствене поруке, попут исписивања имена особе којој су намењена.
Јаје је могло да буде украшено и на друге начине: сламом, налепљивањем шљокица, трака и других украса. Појавом индустријских боја и сличица, шарање је постало једноставније и знатно брже, што је довело до потискивања традиционалних техника и мотива, који су у многим крајевима достигли уметничке вредности. Са друге стране, мноштво производа на тржишту говори о непрестаној потрази за инспирацијом и за новим начинима украшавања ускршњих јаја.
Татјана Бугарски, виши кустос – етнолог
