Пре него што се појавила венчана хаљина онаква какву је данас можемо видети у модним журналима, на ревијама, фотографијама и венчањима, за овај важан чин у животу сваке жене дуго су биле у употреби хаљине идентичне празничној. Разликовале су се само по квалитету материјала и по декоративним детаљима. Посебно обележје давали су јој невестински венац и вео, који је био симбол заштите од нечистих сила и симболично је изражавао жељу за плодношћу.
У срединама где је преовлађивао традиционални костим, венчане хаљине су биле идентичне са одећом одређене етничке заједнице. Оне су често биле црне или тамно плаве, јер су се од таквих материјала израђивале најсвечаније хаљине. Традицонални костим, присутан у 18. веку, постепено ишчезава и уступа место европској грађанској одећи, мада ће се поједини његови елементи задржати све до краја 19. века.
-
- Непознати младенци, Велики Бечкерек, 1911.
-
- Непознати младенци, oko 1925.
-
- Непознати младенци, Нови Сад, 1929.
Карактеристична бела хаљина за венчање, ушла је у ширу употребу деведестих година 19. века, а тај обичај се често везује за венчање краљице Викторије и принца Алберта (1840), када се краљица на том свечаном чину појавила у раскошној белој хаљини од скупоцене чипке. Њен пример су убрзо следиле и друге даме, најпре из „високог друштва“, а касније и из других слојева грађанства. Венчане хаљине пратиле су модну линију свога времена, што је био случај и на простору данашње Војводине, а о томе сведоче и ове две фотографије из збирке Грађанска ношња Музеја Војводине. Једна је настала почетком 20. века, када је сецесија била присутна и те како и у грађанском одевању; скупоцени материјали, чипке, ришеи, шлеп. Друга фотографија настала 1929. прати огроман заокрет у женској одећи; хаљина је знатно краћа, лежерна, једноставног кроја.
Модни трендови, присутни у наредним деценијама на овом простору, такође ће остати забележени у делима бројних војвођанских фотографа.
Љубица Отић, музејска саветница – историчарка
