Војислав Нановић као уредник партизанских листова у Срему за време Другог светског рата - Музеј Војводине

Војислав Нановић као уредник партизанских листова у Срему за време Другог светског рата

17.06.2021. | Буди одговоран према духу и телу

Војислав Нановић упамћен је у српској и југословенској култури као један од пионира југословенског послератног филма и режисер култног филмског остварења из жанра фантастике Чудотворни мач (1950), у којем је на основу мотива из народних предања тематизована прича о Баш-Челику. Он је био и аутор филмова о партизанској борби Бесмртна младост и Шолаја, филма Циганка на основу драмског дела Коштана Боре Станковића, као и првог филма на македонском језику Фросина. Режирао је и Три корака у празно, који је најавио појаву авангардног „црног таласа“ у југословенском филму.

Нановић је рођен у Скопљу 1922. године. Отац му је био Македонац и официр југословенске војске, а мајка Сремица, ћерка православног свештеника из Сурдука. Гимназију је завршио у Београду и одмах по почетку Другог светског рата прикључио се партизанском покрету отпора. Током 1943. добио је задатак да уређује сремски омладински лист Глас омладине, с обзиром да је пре рата имао уметничке склоности и намеравао да упише Ликовну академију.

Нановић је рођен у Скопљу 1922. године. Отац му је био Македонац и официр југословенске војске, а мајка Сремица, ћерка православног свештеника из Сурдука. Гимназију је завршио у Београду и одмах по почетку Другог светског рата прикључио се партизанском покрету отпора. Током 1943. добио је задатак да уређује сремски омладински лист Глас омладине, с обзиром да је пре рата имао уметничке склоности и намеравао да упише Ликовну академију.

Нановић је оштрим ножићима на матрици изрезивао заглавље и насловне написе. То је био посао који је захтевао много труда, али он се временом толико извештио да је приликом издавања Пионира на исти начин правио стрипове за децу, који су објављивани у том листу. Посебно су били интересантни његови цртежи, као што је цртеж за насловну страну Гласа омладине из јануара 1944, који приказује омладинца са пушком о рамену и заставом са звездом петокраком, око којег је окупљено мноштво девојака и момака.

Када је 1944. покренут Пионир, намењен најмлађим читаоцима у Срему, главни уредник и овог листа је постао Воја Нановић, који је осим уређивачког посла, израђивао и цртеже, и стрипове. У стрипу Вук и мачак, вук је представљен као хитлеровац који је свима починио зла и на крају добио заслужену казну. Стрип Пионир Мика приказује дечака који долази у различите неочекиване и смешне ситуације.

Познат међу Сремцима за време рата и под својим тајним именом Јоца, Нановић је након 1945. још извесно време уређивао Глас омладине, а затим је прешао у Београд где је прво радио као новинар, да би се потом у потпуности посветио раду у свету филма. Умро је у Београду 1983. године.

Др Александар Хорват, кустос—историчар

  1. Војислав Нановић, Прхово, август 1944. године
  2. Глас омладине, јануар 1944, број 19.
  3. Војислав Нановић (трећи с лева), испред базе у којој се налази илегална штампарија. Снимљено приликом изласка из штампе Пионирa, бр. 2. У Мишковцима 1944. године.
  4. Пионир, лист најмлађих у Срему, јуни 1944, бр. 1.
  5. Пионир, август 1944, бр. 2.
  6. Пионир Мика (Пионир, број 2, август 1944)
  7. Пионир Мика (Пионир, број 1, јуни 1944)
  8. Вук и мачак (Пионир, број 1, јуни 1944)

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja