Др Драго Његован - Muzej Vojvodine

Др Драго Његован

23.12.2019.

музејски саветник, доктор наука, научни саветник

Контакт

Телефон: 021 526-555
E-mail: drago.njegovan@muzejvojvodine.org.rs

Биографија

Драго Његован (1955, Лукавице), музејски саветник, виши научни сарадник, доктор наука. Гимназију друштвеног смера завршио је 1973. године. На Факултету политичких наука дипломирао је 1978, магистрирао 1984. и докторирао 2004. године. Од 1980. године радио је на Економском факултету као асистент за друштвено-хуманистичке предмете, а од 1987. до 1991. као предавач на Педагошком факултету. Од 1992. ради као кустос за политичку и привредну историју Војводине, а од 2000. као виши кустос. Био је секретар Научне јединице Музеја Војводине, члан уредништва Рада Музеја Војводине, шеф Одсека за новију историју Музеја Војводине, помоћник и заменик директора Музеја Војводине и директор Музеја града Новог Сада. Тренутно је задужен за Збирку плаката Музеја Војводине. Истраживачки рад углавном реализује у Архивској збирци Музеја Војводине и сличним збиркама других установа. Учествовао је у реализацији Сталне поставке Музеја Војводине (1997), изложбе Политички плакат у Војводини (1848-2003) у Музеју Војводине (2004) и изложбе Инсигније династије Карађорђевић у Музеју града Новог Сада (2006). Био је стални члан Комисије за полагање стручних испита из музеологије у Музеју Војводине, као и ментор за виша стручна звања из музеологије. Био је члан Извршног одбора Музејског друштва Србије. У оквиру истраживачког и изложбеног рада у Музеју Војводине објавио је више књига, каталога и чланака, а сарађивао је на пројектима Енциклопедије Новог Сада, Српског биографског речника Матице српске, Српске енциклопедије, Одељења за друштвене науке Матице српске и пројектима Српске академије наука и уметности, укључив и Огранак САНУ у Новом Саду. Члан је Уредништва Зборника Матице српске за друштвене науке. Радови су му превођени и објављивани на енглеском, француском, мађарском, бугарском, румунском, словачком и украјинском језику. Учествовао је на више међународних стручних и научних скупова, поводом којих су му објављени радови.

Библиографија

  • Država i struktura (1985), Осијек: ЦИТРО
  • Škola i društvena sredina, коаутор (1986), Осијек, Педагошки факултет
  • Присаједињење Срема, Баната, Бачке и Барање Србији 1918, Нови Сад, 1993.
  • Библиографија проте Стевана Михалџића, Рад Музеја Војводине, бр. 36, Нови Сад, 1994.
  • Дневник проте Стевана Михалџића са Париске мировне конференције 1919. године, Нови Сад – Београд, 2000, приређивач.
  • Присаједињење Срема, Баната, Бачке и Барање Србији 1918, 2. изд., Нови Сад, 2001.
  • Културна сарадња унутар евро-региона (на примеру евро-региона Дунав–Криш–Мориш–Тиса), у: Изазови политике ХХI века, Нови Сад, 2003.
  • Извори и литература за тему „Истраживање истине о догађајима у Војводини током Другог светског рата“, у: Истина…, Нови Сад, 2004.
  • Присаједињење Војводине Србији (прилог политичкој историји Срба у Војводини до 1921. године), Нови Сад, 2004.
  • Политички плакат у Војводини 1948-2003, каталог изложбе, Музеј Војводине, Нови Сад, 2004.
  • Relatiile interetnice in Europa Centrala si de Sud – Est la sfarsitul sec. XXI / The etnic relations in Central and South-East Europe of the end of the XXth century and the bigining of the XXIst century, in: Dilema Europei Centrale: Convietuire sau coexistenta, Lucrarile Simpozionului International de Antropologie Culturala din 13–14 mai 2004 de la Arad, Arad, 2004.
  • Мемоари Симеона Пишчевића као извор за историју Нове Србије и Славеносрбије, у: Сеоба Срба у Руско царство половином 18. века: зборник радова са међународног научног скупа у Новом Саду, 7 – 9. маја 2003, Нови Сад, 2005.
  • Присаједињење Војводине Србији, Прилог политичкој историји Срба у Војводини до 1921. године, Нови Сад, 2005.
  • Инсигније династије Карађорђевић, каталог изложбе, Нови Сад, 2006, коаутор
  • Нови Сад у време првог градског физика др Јована Апостоловића, у: Јован Апостоловић и његово време, Нови Сад, 2007.
  • Историјска улога Буњеваца у присаједињењу војвођанских области Краљевини Србији 1918, у: Зборник радова са симпозијумима „О Буњевцима“, Нови Сад, 2007.
  • Двадесет знаменитих Срба из Барање – Српске цркве у Барањи, Нови Сад, 2008.
  • Библиографија Рада војвођанских музеја (1-35) – Рада Музеја Војводине (36-50), 1952-2008, Нови Сад, 2008, коаутор.
  • Рација: III група масовних злочина, Нови Сад 2008, приређивач.
  • Документи о насилној хрватизацији Буњеваца и Шокаца у Војводини после Другог светског рата, у: Етнолингвистичка и историјска истраживања о Буњевцима, Суботица – Нови Сад, 2008.
  • Croatizarea fortata a socatilor si benevadilor in Voivodina dupa al doilea razboi mondial, in: Europa identitatilor, Arad, 2008.
  • Српски народни покрет за Српску Војводину (1848-1849) и Војводство Србија и Тамишки Банат (1849-1860), Добровољачки гласник, год. XVIII, бр. 31, Београд, 2008.
  • Пресуда Врховног суда Војводине деветорици најодговорнијих за ратне злочине почињене током рације у јужној Бачкој, Рад Музеја Војводине, 50, Нови Сад, 2008.
  • Један мање познати извештај о „рацији“ у јужној Бачкој 1942. године / One Less Known Report on the “Raid” in the South Bačka in 1942, Рад Музеја Војводине, 51, 2009.
  • Сећање на грофа Саву Владиславића Рагузинског (1668-1738), коаутор, Сремски Карловци – Београд, 2009.
  • Акција Виктора Томића и Покретни преки суд у Срему 1942. – V група масовних злочина у Срему, (2010), Нови Сад: Прометеј и Мало историјско друштво Нови Сад
  • Развој етничке и верске структуре Војводине, 2010, Нови Сад, Прометеј и МИД НС, коаутор.
  • Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини против Јевреја, Нови Сад, Прометеј и МИД Нови Сад, 2011.
  • Контроверзе српско-мађарских односа у новијој историји: Енике А. Шајти, „Мађари у Војводини 1918–1947.“, приказ, Рад Музеја Војводине, 53, 2011.
  • Значајан јубилеј српске музеологије – Од Музеја Врбаске бановине до Музеја Републике Српске (1930–2010), Рад Музеја Војводине, 54, 2012.
  • Vorwärts, Prinz Eugen! Срђан Божовић, „Дивизија Принц Еуген“, Рад Музеја Војводине, 54, 2012.
  • Академик Чедомир Попов (1936–2012), In memoriam, Рад Музеја Војводине, 54, 2012.
  • Станко Димић (1963–2012), In memoriam, Рад Музеја Војводине, 54, 2012.

Изложбе

  • Фрушка гора – бастион антифашизма 1941-1945, Музеј Војводине, 2012, коаутор.

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja