Пољопривредно оруђе које изазива велику пажњу код готово свих посетилаца Музејског комплекса Кулпин, када га виде на сталној поставци у Павиљону 2 или бившој коњушници, ковачници и машинској радионици, јесте запрежна тешка гвоздена брâна. Њихова најчешћа питања гласе: “Чему служи ова машина?” или “Како се она зове?” Чим им кажем да примену налази и ван пољопривреде, код равнања тениског терена од шљаке између сетова или, пак, на хиподрому, за равнање стазе између две трке, одмах потврде да знају, чему онa служи. Дакле, реч је о брâни.
Брана, ТК Војводина
Брâна се користи за допунску обраду земљишта и то, пре свега, за предсетвену припрему земљишта као и за поравнавање или бранање земљишта после сетве ради затрпавања семена. Поред тога, и за бранање изникле пшенице у пролеће ради спречавања појаве подлубљивања и за затрпавање благих депресија.
Прве брâне су биле од прућа или трња и њих су правили колари, али и вешти земљорадници. Израђивале су се у две конструктивне варијанте и то: без и са дрвеним рамом. Пошто су биле лаке, један коњ их је са лакоћом вукао. Појавом гвоздених брâна, оне су врло брзо избачене из употребе, тако да их више не можемо срести у сеоским домаћинствима, него само у музејима и то, пре свега, у пољопривредним.
Као и брâне од прућа, и гвоздене се израђују у две конструктивне варијанте и то: лака и тешка. Са друге стране, према начину вуче, могу бити запрежне и тракторске. За разлику од тешке бране, лака је целе металне конструкције, не само карике, него и гредељ. С обзиром да је код тешке, гредељ израђен од дрвета, он се због истрошености и похабаности морао, с времена на време, замењивати новим. Тиме је век трајања био мањи од лаке, што је представљао њен главни недостатак. Међутим, због масивније и робусније грађе, она се превасходно користила када је грудвастост површине парцеле изражена. Запрежне брâне и данас можемо видети на нашим пољима, и то закачене за тракторске сејалице за стрна жита.
И код лаке и код тешке брâне, карике представљају радни орган, због чега се у стручној литератури оне називају још и ланчана брâна. Карике могу бити различитог облика, као, на пример: округле, четвртасте или облика осмице. Поред тога, глатке и назубљене, са малим зупцима на наличју. Оне су међусобно повезане провлачењем тако да образују мрежу. За разлику од брâне од трња, гвоздене се при раду боље прилагођавају површини парцеле чиме карикама врше интензивније дробљење грудви, поравнавање површине и разбијање покорице.
За брâну су се упрезала два коња. До парцеле се транспортовала запрежним колима. За разлику од ваљка, приликом рада се није додатно оптерећивала.
Потребно је рећи да поред ланчане брâне, постоји још један конструктивни тип, а то је ливадска или зубаста брâна. Од ланчане се разликује, не само, по томе, што радни орган представљају кратки клинови који формирају мрежу, него и по намени. Наиме, она се користи за бранање ливада, пашњака и луцеришта.
У збирци Музејског комплекса Кулпин се налази запрежна тешка гвоздена брâна. Она је 2005. године откупљена из Ердевика. Израђена је између два светска рата. Занатске је израде, дакле, ковачко-коларске, где су колари израђивали гредељ, док ковачи карике и друге гвоздене делове.
Карике су глатке, округлог облика, пречника 10 cm. Предњи ред карика је помоћу овалних прстенова причвршћен за гредељ, дужине 234 cm, док је задњи такође причвршћен прстеновима, али за гвоздену шипку, дужине 247 cm. Шипка при раду затеже брâну, а уједно и довршава равнање површине парцеле. За гредељ је причвршћен систем гвоздених косника, састављен из четири међусобно повезана чланка, који се завршава куком за упрежни прибор, кога чини јармац и два ждрепчаника.
Вредно је забележити да је запрежне брâне производила Творница плугова “Полих и Варга” (“Polich i Varga”) из Куле, док ланчане и ливадске, после Другог светског рата, Фабрика пољопривредних машина “Пољопривредник” из Сомбора. На простору бивше Југославије, запрежне и тракторске брâне у производном програму је имала Фабрика пољопривредних машина и металног намештаја “Метална” из Штипа (Фабрика за земјоделски машни и метален намештај “Метална”).
Филип Форкапић, виши кустос, дипл.инг.пољопривреде
