У збирци Алатке, машине, оруђа и занати Музеја Војводине – Музејски комплекс Кулпин, од међуредних култиватора, у највећем броју (укупно тринаест) је заступљен запрежни и то једноредни. Они се међусобно разликују, како према начину израде, тако и према материјалу израде. Према начину израде су занатске и индустријске, при чему је већина занатске (ковачко-коларске и ковачке). Нажалост, ни код занатских, а ни код индустријских, не постоји или није сачувана ознака или натпис произвођача, односно занатлије.
Што се тиче материјала израде, код старијих, који су израђени почетком 20. века или у првим годинама, гредељ је дрвен, док су остали конструктивни делови челични. Код новијих, пак, цела конструкција је челична. Прикупљени култиватори су израђени, односно произведени, у периоду од почетка 20. века до почетка педесетих година.
Временом су запрежни међуредни култиватори избачени из употребе увођењем тракторских, тако да их више не можемо видети у раду на пољу. Срећемо их само у музејима, пре свега, пољопривредним или, пак, испред сеоских кућа, као успомена на давна времена, односно као инвентар етно-ресторана смештених у адаптираним салашима.
Према грађи рама или гредеља и начина подешавања рада, ширина и дубина, сви спадају у групу обичних међуредних култиватора. За вучу се упрезао један коњ, док их је опслуживао један руковалац.
Само мањи број прикупљених култиватора посетиоци могу да виде на сталној поставци Музејског комплекса Кулпин, смештеној у Павиљону 2 или згради бивше коњушнице, ковачнице и машинске радионице, док се већина налази у депоу и чека на конзерваторско-рестаураторски третман.
сл. 1. Изложени једноредни запрежни међуредни култиватори на сталној поставци Музејског комплекса Кулпин, фото: Данијела Моравац
Једноредни запрежни међуредни култиватор се састоји из следећих конструктивних делова: рам или гредељ, ручице, точак и радни орган. На предњем делу гредеља се налази кука за упрежни прибор, којег чини ждрепчаник, и точак, док су на задњем ручице за управљање.
Код култиватора који имају дрвени гредељ, он је прав, док код оних са челичним, врло често је са коленастим прегибом или, је пак, неког другог облика, као на пример, троугаони у задњем делу.
Точком се врши регулисање дубине рада и то његовим подизањем или спуштањем. Подешени положај се учврсти ручицом. Поред тога, он је ослони и возни. Ручице за управљање се завршавају дрвеним рукохватом ради лакшег и угоднијег држања. Међусобно су учвршћене споном.
Радни орган представљају мотичице, различитог облика, којих има два конструктивна типа. То су: стреласта и бритваста. Стреласта се налази на средини гредеља, док су две бритвасте ближе задњем делу. Стреласта је постављена на вертикалном носачу и она се подиже или спушта приликом регулисања дубине рада. Са друге стране, бритвасте подсецају коровске биљке поред гајених, због чега имају сечиво само са једне стране, са леве или десне. Оне су постављене на крајевима рамена хоризонталних носача. Померају се лево-десно у зависности од међуредног размака, односно приликом регулисања ширине рада. Смакнуте су једна у односу на другу чиме је постигнуто преклапање и тиме ефикаснији рад култиватора. Као и код точка, тако и код мотичица, подешени положај се учврсти ручицом.
Код запрежног међуредног култиватора постоји могућност да се бритвасте мотичице замене плужним телом, чиме се претвори у загртач. Он ће се представити у следећој причи Музеја Војводине, под називом “Буди одговоран према духу и телу”.
Два једноредна запрежна међуредна култиватора из збирке Музејског комплекса Кулпин
а) Једноредни запрежни међуредни култиватор (инв. бр. 130) је са дрвеним гредељом, док су сви остали конструктивни делови челични. Поклоњен је 2000. године, а дародавац овог вредног предмета је Јан Јурик из Кулпина.
сл. 2. Једноредни запрежни међуредни култиватор (инв. бр. 130), фото: Филип Форкапић
Поред тога што је изложен на сталној поставци, посетиоци га тренутно могу видети на тематској изложби Историјат гајења кукуруза, а могли су га разгледати на 89. Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду, приређеном од 21. до 27. маја 2022. године, у оквиру изложбе Корак до века.
б) Једноредни запрежни међуредни култиватор (инв. бр. 411) је комплетно челичне конструкције. Он је изложен на сталној поставци.
сл. 3. Једноредни запрежни међуредни култиватор (инв. бр. 411), фото: Филип Форкапић
Историјат овог вредног предмета је интересантан. Наиме, Јан Марко је у Гложану био један од већих узгајивача шећерне репе. Од шећеране у Врбасу је 1958/59. године, као кооперант, добио ову машину за допунску обраду земљишта. Откупљен је од његове кћерке 2008.
Филип Форкапић, дипл. инг. пољопривреде, музејски саветник
