У Збирци алатке, машине, оруђа и занати Музеја Војводине – Музејски комплекс Кулпин се налази шест једноредних запрежних загртача и две загртачке даске. Сви су занатске израде, тачније ковачко-коларске, израђени у периоду од почетка до прве половине 20. века. Нажалост, ни на једном од њих није сачувана ознака занатлије, као што су: заштитни знак, име занатлије, назив радионице.
Загртачи су према начину вуче запрежни, а према броју редова једноредни. Дакле, за вучу се упрезао један коњ, а опслуживали су их два руковаоца, од којих је један управљао коњем, а други машином.
Сви предмети су поклоњени. Међутим, за четири постоје потпуни подаци, везани за порекло. Како би се још једном нагласио значај даровања предмета за музеје, наведена су имена дародаваца. Дакле, то су: Жарко Милованов, салашарско насеље Пољаница код Бечеја, Петко Томић, Мала Босна-Шебешић, Јан Частвен, Бачки Петровац и струковно удружење инжењера пољопривредне технике из Новог Сада – Војвођанско друштво за пољопривредну технику (ВДПТ).
Један део њих је изложен на сталној поставци Музејског комплекса Кулпин, смештеној у Павиљону 2 или згради бивше коњушнице, ковачнице и машинске радионице, док је остатак у депоу и чека на конзерваторско-рестаураторски третман.
сл. 1. Изложени једноредни запрежни загртачи на сталној поставци Музејског комплекса Кулпин, фото: Филип Форкапић
Запрежни загртачи су се користили за извођење агротехничке операције, према којој су и добили назив, загртање или огртање, којом се загрће земљиште уз доњи део биљке. Она се примењује, пре свега, код кромпира, а могу и друге окопавине као што су: кукуруз, сунцокрет, шећерна репа. Спадају у групу оруђа за допунску обраду земљишта, која се изводи у виду међуредне обраде.
Данас запрежне загртаче више не можемо видети приликом рада на њиви. Срећемо их само у музејима, пре свега, пољопривредним, или, пак, испред сеоских кућа, односно као инвентар у етно-ресторанима, смештеним у адаптираним салашима.
Једноредни запрежни загртач се састоји од следећих конструктивних делова: гредељ, точак, ручице и радни орган. Гредељ је дрвени или челични, где се на предњем делу налазе кука за упрежни прибор, којег чини ждрепчаник, и точак, а на задњем ручице и радни орган. Код старијих решења загртача, он је дрвени. Када је дрвен, тада је прав, а уколико је челични, тада је на предњем делу са прегибом, односно благо повијен на горе.
сл. 2. Једноредни запрежни загртач (инв. бр. 246), фото: Филип Форкапић
Челични точак је ослони и возни, и он има могућност подизања или спуштања приликом регулисања дубине рада загртача. Ручицом се учврсти подешени положај. Постављен је на вертикалном носачу. Ручице служе за управљање. Оне су челичне, са дрвеним рукохватом, ради угоднијег држања, а међусобно су учвршћене споном. Могу бити и дрвене и у том случају се ради о старијим загртачима.
Радни орган представља загртачка даска. Она је дводелна и састоји се из двостраног троугаоног раоника или стреласте мотичице, на предњем делу, док се у наставку надовезују два крила. Постављена је на вертикалном носачу, који може да се подиже или спушта, истовремено са регулисањем дубине рада. Подешени положај, као и код точка, учврсти се ручицом. Крила се могу размицати чиме се на тај начин мења угао отворености у зависности од међуредног размака. Тиме се заправо регулише ширина рада.
Код неких конструктивних решења загртача, загртачку даску представљају плужне даске, раоници, или, су пак, иза ње постављене две бритвасте мотичице, које имају могућност померања лево-десно у зависности од међуредног размака или ширине реда.
сл. 3. Једноредни запрежни загртач (инв. бр. 494), са бритвастим мотичицама постављеним иза загртачке даске, фото: Филип Форкапић
Ширина рада загртача, односно загртања се може подешавати на два начина, и то: ручно, отварањем или затварањем крила загртачке даске помоћу ручице, са навојним вретеном, или, пак, аутоматски, посебним механизмом.
Вредно је навести да је запрежни загртач, представљен на слици број 2, поклонио Жарко Милованов, док је на следећој слици непознатог порекла. Поред тога што није познато његово порекло, он је тренутно изложен на тематској изложби Историјат гајења кукуруза, а могао се разгледати и на 89. Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду, приређеном од 21. до 27. маја 2022. године, на изложби Корак до века.
Филип Форкапић, дипл. инг. пољопривреде, музејски саветник
