Посетиоци сталне поставке Музејског кoмплекса Кулпин, смештене у Павиљону 2, односно згради бивше коњушнице, ковачнице и машинске радионице, могу видети и разгледати три запрежна загртача, специфичног конструктивног решења. У односу на загртаче представљене у првом делу, специфичност се огледа у облику загртачке даске. Она није „класична“, дводелна, састављена из двостраног троугаоног раоника или стреласте мотичице, на предњем делу, и у наставку два крипа, која се надовезују, него је облика или раоника или плужне даске.
Загртачи су произведени између два светска рата; израђивани су занатски и индустријски. Нажалост, ни на једном од њих није сачувана ознака као што је, на пример: заштитни знак, назив произвођача, име занатлије, тип загртача и слично. Једино код фабричког (инв. бр. 464) постоји оригинална боја – тамнозелена. На основу прегледа литературе, претпоставка је да је реч о немачким произвођачима, или Фабрика плугова „Gebr. Eberhardt“, Улм или Фабрика машина „А. Ventzki“, Грауденц.
Са друге стране, као што закључујемо из њиховог назива, према начину вуче су запрежни, где се за вучу упрезао један коњ. Машином је управљао један руковалац, као и коњем.
Запрежни загртачи су истраживачким радом пронађени у Кулпину и Малој Босни –Шебешићу.
Три запрежна загртача специфичног конструктивног решења
а) Једноредни запрежни загртач (инв. бр. 93) је тако конструктивно решен да се бритвасте мотичице могу заменити загртачким даскама, облика плужне даске. На овај начин се међуредни култиватор претвара у загртач. Плужне даске су фабричке израде, с обзиром да су на њиховој леђној страни утиснути заштитни знак, иницијали „V & N“ и ознака „FK 10“. Претпоставка је да се ради о познатом аустријском произвођачу пољопривредне механизације „Vogel & Noot“. Он је 2000. године откупљен из Кулпина.
сл. 1. Једноредни запрежни загртач (инв. бр. 93), фото: Филип Форкапи
На фотографији, на задњем делу загртача можемо да видимо бритвасте мотичице и загртачке даске, облика плужне даске.
б) Загртачку даску једноредног запрежног загртача (инв. бр. 202) представљају два раоника, троугаоног облика. Они су постављени на вертикалним носачима, образујући троугаони рам. Имају могућност обртања око вертикалне осе, док се странице троугаоног рама, такозвана крила, могу размицати померањем вођица, облика елипсе. На овај начин се, у зависности од међуредног размака, подешава ширина загртања. Ослони точак има могућност подешавања, како по висини (горе-доле), тако и истурености (напред-назад).
Он је поклоњен 2001. године. Вредно је забележити име дародавца, како би се још једном нагласио значај даровања предмета за музеје. То је Петко Томић, Мала Босна –Шебешић.
сл. 2. Једноредни запрежни загртач (инв. бр. 202), фото: Филип Форкапић
в) Једноредни запрежни загртач (инв. бр. 464) представља планет или такозвани култиватор америчког типа. Код њега, радни органи имају могућност замене, те се на тај начин добијају различита оруђа, да ли међуредни култиватор или загртач. То могу бити „класична“ загртачка даска, плужне даске или мотичице разноврсног облика.
Специфично за овај конструктивни тип загртача је то што постоје два механизма за подешавање рада и то: ширине загртања и дубине рада. Само подешавање се изводи у ходу, аутоматски, без прекидања рада, што је основна разлика у односу на стандардне загртаче, код којих се изводи са паузама у раду, ручним подешавањем. Дакле, механизам се састоји из назубљеног сегмента и полуге са ручицом и језичком.
Рам загртача чине два бочна крила и вођице. Бочна крила су зглобно спојена за вођице и помоћу механизма се она приближавају или удаљавају, чиме се рам проширује, односно скупља. Тиме се заправо подешава ширина загртања према међуредном размаку. Другим механизмом се ослони точак помера напред-назад и на тај начин се подешава дубина рада.
Загртачке даске представљају две плужне даске, које се налазе на задњем делу бочних крила рама. Постављене су на носачу који се завршава зглобом. Оне имају могућност обртања око вертикалне осе, чиме се заокрећу и тиме се подешава њихов угао отворености.
Он је поклоњен 2008. године. Вредно је забележити име дародавца, како би се још једном нагласио значај даровања предмета за музеје. То је Михал Валенћик, Кулпин.
сл. 3. Једноредни запрежни загртач (инв. бр. 464), фото: Филип Форкапић
Филип Форкапић, дипл. инг. пољопривреде, музејски саветник
