Застава земунске народне гарде из 1848. године представља један од најрепрезентативнијих предмета који се чувају у Музеју Војводине и који сведоче о историји Срба у Хабсбуршкој монархији.
Земун је у бурним данима Српског народног покрета 1848/49. имао важну улогу. Био је седиште патријарха Рајачића, а од априла 1849. у њему је и центар привремене владе Српске Војводовине. У граду је била смештена и војна болница као и радионица муниције. Исте године у Земун је, из Сремских Карловаца, пресељена и штампарија Данила Медаковића.
Застава Земунске народне гарде, дим. 120 х 150 цм, насликана је уљаним бојама са обе стране, на природној свили, беличасте крем боје. Заставу је насликао академски сликар из Земуна Живко Петровић (1806 – 1868). Живко Петровић је рођен у Земуну 1806. године, као син чувеног Јована Петровића Ковача, најчувенијег ковача у Првом српском устанку. У родном граду је стекао прве поуке из сликарства, да би 1836. као већина тадашњих српских сликара, образовање наставио, на Академији ликовних уметности у Бечу, учећи у атељеу Карла Рала. По повратку у Земун поучавао је млађе сликаре и радио црквено сликарство, портрете и копије слика старих мајстора. Поред препорука црквених општина за које је радио велики број икона и зидних слика, Живко Петровић је имао подршку и угледних породица и утицајних појединаца у Земуну, али и самог патријарха Јосифа Рајачића. Вероватно је према патријарховој наруџбини и израдио Заставу земунске народне гарде.
На средини заставе је велики грб: крст на црвеном пољу, у угловима по једно оцило. Поред четири традиционална оцила налазе се грбови Срема, Баната, Бачке и Барање, који су после устанка Срба против Мађара ушли у састав новопроглашене Војводовине српске. У горњем делу грба приказана је круна на црвеној подлози, док је у доњем делу грба, на плавој основи, исписан следећи текст: Застава земунске народне гарде у Војводовини српској. Ивица заставе украшена је орнаментима где се смењују црвена и плава боја.
Заставу је Музеј Војводине откупио од Србислава Тодоровића из Земуна, 1959.
Сузана Миловановић, музејски саветник, историчар
