Затворенице Маријаностре 1943. године
За време Другог светског рата више стотина партизана из Бачке је осуђено на дугогодишње казне затвора, које су служили у неколико затвора у Мађарској. Мушкарци су углавном били затворени у Сегедину, Вацу и Шатораљаујхељу, а жене у Маријаностри – граду на крајњем северу Мађарске у близини границе са Словачком. Унутар затвора Маријаностра налазио се стари манастир, којем је средином 19. века дозидана троспратна зграда намењена затвореницама. Дужност надзорника је обављало шездесетак часних сестара и тридесетак стражара мушкараца.
У Маријаностри је током рата било затворено 117 комунисткиња и симпатизерки покрета отпора из Бачке, као и 10 припадница покрета отпора из Будимпеште, 14 жена осуђених за шпијунажу и 50 чланица верске групе „следбеници Јехове“. Осим политичких затвореница, у затвору се налазило и преко 1.000 особа осуђених за криминал, иако је укупни затворски капацитет износио само 850 лежаја.
За време затворских дана, жене су обављале различите послове, као што су израда ручних радова и играчки, које је управа затвора продавала. У време празника је било дозвољено окупљање свих политичких затвореница у трајању од два до три сата и организовање приредби. Иако су биле под строгим надзором часних сестара које су настојале да их „преваспитају“, заточенице су одбијале сарадњу. У ћелијама су певале револуционарне песме и тајно се бавиле политичким радом.
Када је Црвена армија ослободила већи део територије Мађарске, затворенице Маријаностре су премештене у сабирни логор у Комарому, одакле су транспортоване у нацистичке логоре смрти. Многе су умрле у Немачкој, а међу њима и Вера Павловић из Новог Сада (у Дахау), Ковинка Шегуљев из Чуруга и Францишка Пеце из Бачког Петровог Села (у Равенсбрику).
-
- Група затвореница 1943. године (у трећем реду пета с лева Вера Павловић; десно од ње је Ковинка Шегуљев – обе су умрле у нацистичким логорима 1945. године)
-
- Полеђина фотографије – дописница Вере Павловић упућена мајци „Драгој и милој мамици“
Некадашња затвореница Маријаностре Кристина Швинд-Шебшеи из Новог Сада је поклонила Музеју Војводине серију фотографија, на којима се види свакодневица затвореничког живота.
-
- Затворенице израђују играчке и ручне радове које је управа затвора продавала
-
- Затворенице шију лопте од отпадака коже, које је управа затвора продавала
-
- Група затвореница испред зграде затвора (виде се прозори ћелија). Љуште кукуруз и од ољуштина праве обућу
-
- Покладе у затвору и затворенице под маскама. У горњем реду, трећа с лева са шеширом на глави је Каћа Дејановић из Госпођинаца. Умрла је у сомборској болници након рањавања током Болманске битке 1945. године. Једна улица у Новом Саду носи њено име
На сталној поставци Музеја изложена су два предмета из Маријаностре: једна марамица и мала картонска кутија. На марамици је једна од затвореница, Зора Лучић, извезла имена својих другарица у затвору.
Картонску кутију је израдила Вера Вајс (удата Штајнер). Она је 1941. као припадница покрета отпора осуђена на седам година затвора. Прво је затворена у будимпештанском затвору Конти, а затим у Маријаностри. Након повлачења немачке војске из Мађарске, пребачена је у немачки логор Берген-Белзен. Логор су ослободили британски војници средином априла 1945, када је и Вера Вајс пуштена кући са осталим преживелим затвореницима.
Кутија од картона је пресвучена платном и извезена концима у боји. На унутрашњој страни поклопца, Вера је црвеним концем извезла поздрав рођацима на мађарском језику: „Тетка Јулишки и чика Хенриху од њихове девојчице“.
Александар Хорват, кустос – историчар
