Зечји гороцвет (Adonis aestivalis L.)

Зечји гороцвет (Adonis aestivalis L.)

У грчкој митологији, лепи ловац Адонис је бог жита, смрти и поновног рађања. Њега је према предању убио вепар, а из проливене крви никао је цвет (Stearn 2002). Веровало се да Адонис у јесен и зиму нестаје у земљи те се поново појављује у пролеће и лето. У односу на име рода, име врсте aestivalis је профано и са латинског се преводи само као „летњи“ (Marin and Tatić 2004).

Цвета од маја до јула. Цвет је ситан, а латице су јарко црвене боје. Пролећни гороцвет (A. vernalis L.) има жуте латице, а јесењи (A. autumnalis L.) опет црвене, мада би човек очекивао обрнути распоред. Плод зечјег гороцвета је једносемена орашица, дугачка 5–6 мм. Има два зупца испод штрчећег дугачког кљуна (Čanak et al. 1978). Код нас ова биљка расте као досадан коров по стрним житним усевима, али може се наћи и на ободу ливада (Đukić et al. 2004). Осим ове врсте код нас је као коров распрострњен и гороцвет са „пламеним“ латицама (А. flammea Jacq.). Ове две врсте су карактеристичне за коровску заједницу Caucalido-Adonidetum flammae R. Tx. 1950 унутар свезе Caucalidion platycarpi R. Tx. 1950 – народски речено, зечји и пламени гороцвет указују на развијен узгој пшенице на најбољем земљишту. Стога не чуди да су угљенисани плодови Adonisa пронађени на археолошком локалитету из бронзаног и старијег гвозденог доба, а који се налази на плодном Тителском платоу – Феудвар код Мошорина (Kroll and Reed 2016) и на локалитету из млађег гвозденог доба у срцу Бачке – Чарнок код Бачког Доброг Поља (Medović 2006). Тешко је разликовати угљенисане орашице ове две коровске врсте, те се археоботаничари изузетно ретко одлучују да именују врсте овог рода.

Цела биљка је отровна. Највеће концентрације отровних састојака су установљене у време цветања (Đukić et al. 2004). Међутим, пошто су коровске врсте гороцветa мале (20–50 цм) и имају мало релативно мало плодова (20–50), ово и није тако важно.

Александар Медовић, археоботаничар

Литература

• Čanak M, Parabućski S, Kojić M (1978) Ilustrovana korovska flora Jugoslavije. Matica Srpska, Novi Sad.
• Đukić D, Moisuc A, Janjić V, Kišgeci J (2004) Krmne, korovske, otrovne i lekovite biljke. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet.
• Kroll H, Reed K (2016) Die Archäobotanik. Feudvar 3. Würzburg University Press, Würzburg.
• Marin P, Tatić B (2004) Etimološki rečnik naziva rodova i vrsta vaskularne flore Evrope, 2nd-e izd edn. NNK internacional, Beograd.
• Medović A (2006) Arheobotaničke analize četiri korpe ječma i jedne korpe prosa sa Čarnoka. Rad Muzeja Vojvоdine 47/48:41–52.
• Stearn WT (2002) Stearn’s dictionary of plant names for gardeners: a handbook on the origin and meaning of the botanical names of some cultivated plants. Timber Press, Portland, Oregon